На данашњи дан, 1473. Године, рођен је пољски астроном Николај Коперник, познат као Никола Коперник, творац хелиоцентричног система, једне од највећих прекретница у историји науке.

Умјесто птоломејског геоцентричног система, према којем је Земља центар васионе, он је послије истраживања која је обавио по повратку с вишегодишњих студија у Италији - полазећи од теорије грчких астронома који су сматрали да је Сунце центар свијета око којег круже Земља и друге планете - успоставио хелиоцентрични систем. Према том учењу, Земља и друге планете крећу се по путањама у чијем је центру Сунце, а привидно кретање небеске сфере је посљедица кретања Земље. Тиме је ударио темеље модерне астрономије и основе за открића Јоханеса Кеплера и Исака Њутна о кретању небеских тијела, али је његова теорија имала далекосежне посљедице и за остале природне науке и цјелокупан духовни развој човјечанства.

Његово учење је, уз мноштво сљедбеника, због злогласне римокатоличке инквизиције, имало и мученике - Ђордана Бруна суд инквизиције послао је на ломачу, а Галилео Галилеј, под пријетњом смрти, морао да своје учење прогласи као заблуду.

Римска црква је 1616. забранила сва дјела којима је основа било Коперниково учење. Дјела: "Commentariolus...", "De revolutionibus orbium coelestium".