MОСКВА - Придњестровље је спремно да размјести на својој територији руске ракетне комплексе „Искандер“ уколико га Москва замоли за то — изјавио је предсједник непризнате републике Игор Смирнов.

Осим тога, њен лидер рекао је да нема ништа против размјештања руских трупа са било којим наоружањем за заштиту придњестровског и руског народа.

Смирнов је реаговао на одлуку Румуније да размјести на својој територији елементе америчке противракетне одбране. Он сматра да ракете-пресретачи које, према замисли Вашингтона треба да штите читаву Европу, у ствари дестабилизују ситуацију у региону.

Треба рећи да је питање о ракетним комплексима „Искандер“ прошле године већ је било на дневном реду. Тада се није искључивала могућност да ће заузврат за размјештање елемената америчке противракетне одбране у Пољској и Чешкој Русија пребацити ове комплексе у Калињинградску област.

Али након доласка Барака Обаме на власт у САД, планови размјештања противракетне одбране у Европи били су преиспитани.

Сада, након одлуке власти Румуније, тема „Искандера“ поново је актуелна.

Значајна је чињеница да је не само Придњестровље забринуто због румунског демарша. У самој Молдавији утицајни политичари и странке критикују и Американце, и Арумуне указујући да су они, у суштини, провоцирају Русију на одговарајуће реаговање у Придњестровљу претварајући регион у прифронтовску зону.

Украјина такође не остаје по страни од догађаја. По мишљењу Партије региона, као резултат дејстава Румуније, украјинска територија ће се наћи у зони ризика. Као што се изразио један политичар: „Они једноставно провоцирају летове ракета конфронтираних страна изнад наших глава.“

Према томе, одлука Румуније о размјештању елемената америчке противракетне одбране на својој територији ни најмање неће погодовати јачању европске безбједности и расту међусобног повјерења на Старом континенту.

У Европи се, по свему судећи, појављује ново жариште напетости које, строго речено, данас није потребно никоме од глобалних играча – ни НАТО-у, ни САД, ни Русији говори експерт Међунардног института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Брутер.

Тренутно постоји доста велика вјероватноћа да ће САД ипак дати предност дјеловању у оквиру ширег споразума са Русијом. У овом случају, чак а ако се у Румунији размјесте ракете, сасвим је могуће да то неће изазвати неке озбиљне последице.

Али то може да се прихвати само у оквиру руско-америчког дијалога. По мом мишљењу, румунско руководство које је једнострано најавило размјештање ракета поступило је несмотрено, донijело превремену одлуку и самим тим само учинила напетом ситуацију у региону.

Експерти ипак сматрају да одлука Румуније није дефинитивна и да ће румунске власти, у најмању руку, обjелоданити своје мотиве. Према рijечима министра иностраних послова Руске Федерације, Сергеја Лаврова, објашњења су била обећана.

Русија, прије свега, води разговор са САД. Лавров је изјавио такође да амерички партнери увјеравају да је то нека реализације модификације противракетног система у Европи, односно модификација изјава које је предсједник САД Барак Обама дао поводом мијењања планова размјештања дотичног система на Старом континенту.

Уосталом, неки аналитичари говоре: ако је то модификација планова, онда су то не Обамини, већ Бушеви планови, што не може а да не изазива веома озбиљну забринутост због стања ствари у руско-америчком претовару односа.

Русија данас