СКОПЉЕ - Македонски премијер Никола Груевски спреман је за преговоре са грчким колегом Јоргосом Папандреуом "у свако вријеме и било гдје" у вези са рјешењем спора о називу земље.

Груевски је ово изјавио само недјељу дана прије најављене балканске визите посредника УН у спору Метјуа Нимица, који ће, покушавајући да ријеши 19-годишњи македонско-грчки спор у вези са називом Македонија, у Скопљу боравити 23. и 24. а у Атини 26. фебруара.

Македонија је кандидат за чланство у ЕУ од 2005. године, али још није започела преговоре, упркос препоруци Европске комисије.

Македонски "Утрински весник" пише, позивајући се на неименованог владиног представника који учествује у преговорима, да се Македонија не може сама суочити са грчким притиском о промјени не само назива државе, већ и нације и језика - због чега ће затражити да се у преговоре укључи трећа страна.

На питање да ли то значи да Скопље није задовољно улогом посредника Нимица, одговор је да су македонске власти задовољне овим медијатором, али да ће се као погођена страна осјећати сигурније пред "грчким крајњим захтјевима" уколико се у преговорима укључи и нека европска земља

На питање да ли то значи да Скопље није задовољно улогом посредника Нимица, одговор је да су македонске власти задовољне овим медијатором, али да ће се као погођена страна осјећати сигурније пред "грчким крајњим захтјевима" уколико се у преговорима укључи и нека европска земља.

Није познато зашто је македонска Влада након првобитног одбацивања посредништва сада одлучила да промијени тон. Према незваничним информацијама, премијеру Груевском је све теже да се одупре притиску међународне заједнице за рјешење спора.

Осим тога, појачавају се и упозорења о могућој дестабилизацији у Македонији уколико се спор у вези са називом не ријеши ускоро и не убрза евроатланска интеграција, пише дневник.

Раније су се као могући посредници у македонско-грчком спору понудили предсједник Србије Борис Тадић и словеначки премијер Борут Пахор, али и аустријски министар иностраних послова Михаел Шпинделегер.

Други неименовани дипломатски извори у изјавама за скопски "Дневник" тврде да је "не јун већ новембар истински рок за рјешавање македонско-грчког спора".

Наводи се могућност да највећа политичка формација македонских Албанаца - Демократска унија за интеграцију (ДУИ) добити "зелено свјетло" да напусти Владу и то ће бити повод за нове парламентарне изборе у Македонији.

Упркос томе што дипломатска реторика стално користи јун као неформални рок за рјешавање спора, самит на врху НАТО савеза у Лисабону почетком новембра, највероватније, је посљедњи рок до када ће се чекати одговори Скопља и Атине

Упркос томе што дипломатска реторика стално користи јун као неформални рок за рјешавање спора, самит на врху НАТО савеза у Лисабону почетком новембра, највероватније, је посљедњи рок до када ће се чекати одговори Скопља и Атине.

Партијски извори тврде да је ДУИ до сада у неколико наврата била на корак од напуштања коалиционе владе, али се под притиском међународног фактора то није догодило, а све ради очувања стабилне већине, неопходне за рјешавање спора са Грчком.

У међувремену, иако ниједна партија званично не саопштава да се припрема за изборе, странке свакодневно организују сусрете са грађанима, пише "Дневник".

Македонско име и историја, посебно послије распада Југославије 1991. године, постало је предмет расправе између Атине и Скопља.

Кључни грчки аргумент је да коришћење имена Македонија представља "безбједносну пријетњу", јер Грци тако називају своју сјеверну област.

Преговори о излажању рјешења спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године. УН су ради рјешавања проблема именовале Метјуа Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двије стране и изнио неколико приједлога.

Посљедњи приједлог који је Нимиц понудио био је назив "Сјеверна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија - Скопље".

Грчка је на самиту НАТО-а у Букурешту, почетком априла прошле године, због неријешеног проблема у вези са називом Македоније уложила вето на њен пријем у Алијансу, што је произвело ванредне парламентарне изборе у Македонији. На изборима је апсолутну већину освојила владајућа ВМРО-ДПМНЕ.

Иста партија побиједила је и на предсједничким изборима маја ове године, када је предсједник постао Ђорђе Иванов, али и освојила власт у већини скупштина општина, укључујући и мјеста градоначелника.

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.