Најуспjешнији комесар за проширење у историји ЕУ Гинтер Ферхојген у свом опроштајном интервјуу послије десет година проведених у Европској комисији, посљедњих пет као комесар за индустрију, каже да Србија није у позицији Кипра већ Турске.

„Кипар је потпуно замрзнут конфликт и не може се поредити с балканским конфликтима. Турска неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Кипра, а исти принцип ће више-мање важити и за Србију. Услови за чланство су врло јасни: не можеш да постанеш члан ЕУ ако имаш неријешене проблеме са својим сусједима. То за балканске земље значи да конфликти морају да буду ријешени. Лично мислим да је јасна европска перспектива једини начин да се ријеше билатерални проблеми на Западном Балкану. Кипар је ушао у ЕУ јер је Грчка јасно ставила до знања да неће ратификовати приступни споразум ни с једном од других девет земаља ако у том пакету не буде Кипар. С друге стране, нисмо могли дозволити да Турска на било који начин може да утиче на то ко ће да буде примљен у ЕУ а ко не“, каже Ферхојген, који је успјешно водио највеће проширење ЕУ у 2004. години, када је Кипар постао члан Уније.

На питање, да ли то значи да ће Србији и јавно бити речено да ће признавање Косова бити услов ако жели да уђе у ЕУ, он каже  да је ЕУ толико  далеко од почетка преговора са Србијом да нема смисла помињати услове и критеријуме. ''Једино што треба урадити сада са Србијом је јасно и гласно понаваљати да Србија има добру прилику да постане чланица ЕУ и да је ми желимо унутар Уније. Што јаснија и гласнија буде та порука, то ће и одговор Србије бити позитивнији''.

Новинари су питали и зашто би за Србију био услов да призна Косово ако то нису урадиле неке државе у ЕУ?

''То је врло добар аргумент и врло сам радознао да видим како ће, послије ступања Лисабонског споразума на снагу, ЕУ успјети да говори једним језиком о спољнополитичким питањима, укључујући и Косово. Такође, мислим да нови комесар за проширење има намјеру да игра активнију улогу. Да неће само сједити на клупи и биљежити шта други раде већ да види себе на возачкој позицији'', каже Ферхојген.

Румуни и Бугари у ЕУ због ''косовских'' услуга из 1999. године

Бивши њемачки комесар за проширење ЕУ  је још рекао да су Румунија и Бугарска добиле попуст за улазак у Унију због своје улоге у конфликту око Косова у прољеће 1999. године.

''Неки људи сада причају да је отварање преговора и, касније, пријем Бугарске и Румуније у ЕУ био грешка, али они заборављају да смо имали јасан геополитички разлог за почетак преговора са те двије земље: рат на Косову! Не смијемо да заборавимо да је стабилност у том дијелу Европе тада била брига број један у ЕУ. Румунија и Бугарска су у прољеће 1999. одиграле суштинску улогу за стабилност региона.

То уствари значи да нису допустили руским војним авионима да прелете њихов ваздушни простор и придруже се руским снагама које су биле на аеродруму Слатина у Приштини, мислио је Ферхојген и додао да су ''они  тада стопроцентно одрадили свој дио посла, све оно што смо ми очекивали. Зато се не усуђејем ни да помислим шта би се догодило на Западном Балкану да Румунија и Бугарска нису имале јасну перспективу чланства у Европској унији''.