БАЊА ЛУКА - Посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили су вечерас, након дводневне расправе, Закон о референдуму и грађанској иницијативи.

Закон је усвојен са 46 гласова "за", 16 против, док је шест посланика било уздржано.

Посланици су се о овом закону изјашњавали након што је Законодавни одбор на сједници размотрио амандмане клубова посланика СНСД-а и СДС-а.

Након што је Законодавни одбор посланицима саопштио да су свих десет амандмана СНСД-а и сва три амандмана СДС-а прихватљиви, министар управе и локалне самоуправе Зоран Липовац је у име Владе, као предлагача закона, одбацио, односно преформулисао један амандман СНСД-а, што је Клубу СНСД-а било прихватљиво.

Он је одбацио два амандмана СДС-а, а прихватио један техничке природе.

Клуб СДС-а није прихватио министрово образложење да се не могу законом прописивати појединачна питања и затражио је да се о тим амандманима изјасне посланици који им, такође, нису дали "зелено свјетло".

Тако се у усвојеном закону нису нашли захтјеви свих опозиционих странака према којима се референдум обавезно расписује кад се одлучује о промјенама устава РС и БиХ и о приступању војним савезима, као и да резултат референдума буде пуноважан без обзира колико је грађана гласало.

То значи да су задржане одредбе према којима је референдум пуноважан ако је на њему гласала натполовична већина регистрованих бирача, а референдумско питање добило подршку грађана ако се за њега изјаснила натполовична већина изашлих грађана.

Прихваћени су амандмани Клуба посланика СНСД-а да се за провођење референдума фомрира "ад хок" републичка комисија само онда када се доноси одлука о расписивању референдума, а не да то буде стално тијело и да се измијене одредбе које прописују да се приликом избора чланова комисије обавезно води рачуна о заступљености политичких странака, конститутивних народа и групе осталих будући да се сразмјерна заступљеност политичких старанака у органу који је расписао референдум и сразмјерна заступљеност конститутивних народа и групе осталих могу наћи у контрадикцији.

Међу прихваћеним амандманима су и они којима се референдум предвиђа као могућност умјесто као обавеза, којима се грађанима омогућава да иницирају, али немају уставом дато право да предлажу промјене устава и којима се дефинише да је за покретање иницијативе за расписивање референдума на нивоу општине или града потребно 3 000 бирача у општинама које броје више од 30 000 уписаних бирача.

Прихваћено је да се у закону не спомиње датум него вријеме референдума, да се уреди учешће у референдуму грађана Брчко дистрикта који имају држављанство РС, да се на референдумском листићу не може наћи могућност избора између више понуђених одговора, те да се на нови начин одреди рок у коме се може поднијети жалба Врховном суду РС против рјешења комисије која одлучује о приговору односно ако комисија не донесе одлуку у року прописаном за одлучивање о приговору.

Једини амандман СНСД-а који предлагач није прихватио је да ако се грађанском иницијативом тражи промјена прописа и општих аката из надлежности локалних парламената, листа потписника треба да садржи најмање пет одсто уписаних бирача или најмање 3 000 потписа грађана, ако је повољније за подносиоца иницијативе.

Липовац је рекао да је овај амандман у супротности са Законом о управи и локалној самоуправи и додао да је за овакву иницијативу потребно онолико потписа колико траже статути локалних заједница и сам закон.

Расправи о Приједлогу закона о референдуму и грађанској иницијативи нису присуствовали посланици бошњачке националности.

Усвајањем овог закона окончана је 25. посебна сједница на којој су још усвојени и Закон о измјенама и допунама Закона о држављанству, по хитном поступку, и Нацрт закона о гарантном фонду.

За сутра у 10.00 часова заказан је наставак 35. редовне сједнице која је почела 25. јануара и на чијем дневном реду су још 24 тачке.