МИНХЕН - Генерални секретар УН Бан Ки Мун рекао је да сиромаштво, глад и килматске промјене представљају највеће пријетње човјечанству у 21. вијеку.

"Тренутно има око једну милијарду гладних људи широм свијета. Протеклих година били смо свједоци протеста због глади у десетинама земаља", рекао је Бан у обраћању учесницима међународне конференције у Минхену

посредством видео линка.

Он је додао да су два хитна проблема хронично сиромаштво и економска криза.

"Ови проблеми можда не дјелују заједно, али они цијепају друштва, прелазе границе и позивају на глобалне акције", рекао је Бан Ки Мун.

Он је додао да би управо због тога желио да 2010. година буде година глобалне кампање за испуњење миленијумских циљева УН.

Конференција у Минхену, која се одржава већ 46 година, окупља око 300 врхунских војних, дипломатских и одбрамбених званичника и позната је и као "Давос безбједносне политике".

Данашњим дневним редом доминирају теме као што је нуклеарно разоружање и блискоисточни мировни процес.

Међу најављеним говорницима су амерички сенатор Џон Кери, амерички савјетник за националну безбједност Џејмс Џонс, шеф спољне политике ЕУ Кетрин Ештон, руски министар иностраних послова Сергеј Лавров и шеф Међународне агенције за атомску енергију /ИАЕА/ Јукија Амано.

Кинески министар иностраних послова Јанг Ђиечи искористио је своје прво појављивање у Минхену у петак да изнесе питање америчке продаје оружја Тајвану у исто вријеме одбијајући притисак Вашингтона да заузме оштрији став према Ирану због нуклеарног програма те земље.

Ирански министар иностраних послова Манучер Мотаки, изненадни посјетилац у Минхену, рекао је да је Техеран озбиљан што се тиче слања одређене количине уранијума у иностранство на обогаћивање и да је у вези са тим постигнут коначан споразум.

Ирански предсједник Махмуд Ахмадинеџад подстакао је наде у напредак ове седмице наговјештајем да ће прихватити понуду о обогаћивању уранијума у иностранству.

Уколико то учини то ће умањити сумње да Техеран жели нуклеарно наоружање, али западне силе страхују да је ријеч о тактици одуговлачења како би се спријечиле додатне санкције.