ХАГ - Презентација „Босанског атласа злочина,“ коју је 28 јануара 2010 у Бијељини одржао Истраживачко-документациони центар Мирсада Токаче из Сарајева потврђује још једанпут основаност наше критике тог документа и то са више становишта, тврде из удружења Историјски пројекат Сребреница.

Ово удружење истиче методолошке недостатке, пристрасност и усмереност ка медијском публицитету презентације, умјесто професионалне посвете задатку разјашњавања суштинских питања у вези са ратним збивањима у БиХ између 1992. и 1995. године.

"Том приликом у Бијељини, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице, Младен Грујичић, замјерио је представници ИДЦ што је у Атласу евидентирано само 6 несталих лица српске националности из општине Сребреница, и понудио је списак са подацима о 75 несталих Срба, од којих 32 још није пронађено" – наводи се у раговању удружења Историјски пројекат Сребреница на овај догађај.

Они наводе да је одговор представнице ИДЦ, Елме Захировић, карактеристичан је за највећи део суштинских неправилности у раду ове установе. Захировићева је у својој одбрани ИДЦ истакла да Атлас садржи свега 20 одсто грађе коју је ИДЦ прикупио, те око 2.300 локација гдје су злочини почињени, „чиме је обухваћен само мали дио локација и зато га треба попуњавати.“

"Под предпоставком да ИДЦ у својој архиви још увек држи необјављено око 80 одсто података, којима располаже, поставља се питање: зашто је у новембру 2009. године уз велику медијску помпу ИДЦ објавио свој Атлас злочина, за који зна да је непотпун?

И то у толикој мјери, да у овом виду он не само да не може бити информативан, већ да својим тенденциозним приказивањем одабраних података Атлас прије свега о догађајима ствара искривљену слику"- каже Стефан Каргановић, предсједник удружења Историјски пријекат Сребреница.

Каргановић истиче да преглед Атласа, у облику како је објављен на интернету, јасно говори да су лица која су га креирала била руковођена етноцентричним и непрофесионалним мотивима.

"Како другачије објаснити неравномјерну етничку расподјелу података у оквиру тих 20 одсто који су, по ријечима представнице ИДЦ у Бијељини, до сада ушли у Атлас? На примјер, по начину како је приказано уништавање вјерских објеката током рата у БиХ, испада да су у огромној већини страдале џамије, а цркве само минимално.

У сребреничком крају, гдје је неколико десетина српских села било мета напада и разарања из енклаве Сребреница, која се налазила под контролом бошњачких снага, а најмање 1.000 цивила било је у тим нападима убијено, од српског страдања у Атласу није приказано апсолутно ништа. Ни једно нападнуто и уништено српско село не налази се у Атласу ИДЦ на мапи „инцидената“ за сребренички регион" - закључује Каргановић.