АМСТЕРДАМ - Поријекло Мјесеца већ дуго представља мистерију за научнике, а, према најпопуларнијој теорији, Мјесец је настао када је у Земљу, у вријеме формирања Сунчевог система, ударило неко друго велико небеско тијело и избацило дио њене масе.

Међутим, кључни проблем ове теорије јесте чињеница да ни на Мјесецу ни на Земљи нису откривене значајније количине елемената претпостављеног трећег тијела које би потврдиле ову верзију.

Напротив, сви узорци са Мјесеца и Земље имају идентичан састав.

Сада је "научни пар" - Роб де Меијер са Универзизета Вестерн Кејп и Вим ван Вестренен са ВУ Универзитета у Амстердаму - представио нову верзију која се базира на теорији фисије, први пут представљеној у 19. вијеку.

Према њој, и Земља и Мјесец настали су из исте масе растопљеног камена.

"Исти састав Земље и Мјесеца наводи на закључак да је много вјероватније да је Земљин сателит настао директно од земаљског материјала" - пишу знаучници у свој раду.

Стручњаци сматрају да је енергија која је тај материјал избацила у орбиту око Земље настала у природном геореактору језгре наше планете. Он је створио толику количину топлине да је дио силиција Земљине коре одлетио у свемир.

Наиме, центрифугалне силе Земљине језгре нагомилале су теже елементе, попут урана и торија, испод површине у зони око екватора. Велика концентрација ових елемената покренула је нуклеарну реакцију сличну онима које се догађају у хаваријама нуклеарних електрана.

На тај начин је у природном геореактору створена критична маса која је изазвала експлозију огромних размјера.

Стручњаци признају да је ову теорију тешко тестирати, међутим, истичу да је позната чињеница да је геореактор постојао. Увјерени су да ће даљњ истраживања Мјесеца, односно узорци са већих дубина, поткријепити њихову идеју.