БАЊА ЛУКА - Број сиромашних у БиХ у 2010. години биће повећан за два одсто у односу на 2007. годину када је преживљавало око 640 000 људи - процјене су представника Свјетске банке и Дирекције за економско планирање (ДЕП).

Представници Свјетске банке и ДЕП-а наводе да немају тачне податке о сиромаштву, јер не постоје статистички показатељи о броју становника, али да се у категорију сиромашних убрајају они који мјесечно примају око 65 КМ за живот.

Шеф Канцеларије Свјетске банке у БиХ Марко Мантованели рекао је да је од 2004. до 2006. године у БиХ био забиљежен позитиван тренд смањења броја сиромашних.

"Процјена је да ће предвиђено смањење бруто националног дохотка за 3,5 до четири одсто узроковати повећање стопе сиромаштва и да ће готово поништити половину унапређења које је постигнуто прије кризе. Током 2007. године национални бруто доходак био је виши од шест одсто, а у 2009. години минус три одсто", рекао је Мантованели.

Он сматра да је запослење један од начина за превазилажење овог проблема, али да то неће ићи само од себе, те да БиХ мора поједноставити пословно окружење како би привукла инвеститоре, јер се све земље у окружењу налазе у сличној ситуацији и нуде готово исто што нуди и ова земља.

Према његовим ријечима, социјална заштита је ефикасан инструмент, али не може бити препоручена властима у БиХ.

"Много новца власти троше на социјалне накнаде и оне углавном одлазе у руке оних који су добростојећи. Петина најсиромашнијих не може добити ову накнаду и због тога је неопходна реформа у овом сектору и увођење имовинског цензуса", рекао је Мантованели.

Директорица ДЕП-а Љерка Марић упозорила је како ће пола милиона становника, који су због економске кризе током прошле године остали без посла бити на рубу преживљавања.

"Њихов положај зависи од дужине трајања незапослености. Ако се тај период одужи, нема сумње да ће и они бити у категорији апсолутно сиромашних грађана који једва спајају крај с крајем", каже Марић.

У Свјетској банци запажају да је евидентна снажна веза између образовања појединаца и сиромаштва. Тако је стопа сиромаштва највиша међу домаћинствима на чијем челу је особа с основним степеном образовања, а више од 40 одсто одраслог становништва у БиХ нема ни средњу стручну спрему.

Међу најсиромашнијим породицама дефинитивно су и оне које живе у руралним подручјима, односно вишечлана домаћинства која преживљавају од пољопривреде.

Према истраживањима и процјенама Свјетске банке у БиХ, привредне активности у текућој години биће смањене због утицаја економске кризе, а квалитет запослења, који већ представља извор незадовољства за многе грађане, вјероватно ће бити погоршан.

Констатују и како је због економске кризе у значајној мјери смањена стопа давања кредита како појединцима, тако и правним лицима, због чега нема улагања, отварања фирми и нових радних мјеста.