Русија и НАТО договорили су се да обнове војну сарадњу прекинуту у августу 2008. послије рата на Кавказу.

Прије два дана су се, на самиту војног комитета Савјета Русија–НАТО, први пут састали министри одбране 28 земаља чланица алијансе и начелник генералштаба Русије и размјенили мишљење о сарадњи у областима као што је логистика, борба против тероризма и пиратства и координација поступака приликом спровођења спасилачких операција на мору. О детаљима ће се разговарати током самита у мају ове године.

Главна тема састанка била је сарадња у Авганистану. Још у октобру прошле године нови генерални секретар алијансе Андрес фог Расмусен позвао је Русију да помогне у борби против талибана тако што ће обучавати авганистанске војнике и испоручивати им технику. Расмусен је предложио и ширење уговора о транзиту који у овом тренутку омогућава транзит опреме НАТО-а, али само ако није војна, преко руске територије.

Русија такође сматра сарадњу у рјешавању проблема Авганистана важном. У једном недавно објављеном интервјуу Дмитриј Рогозин, руски представник у НАТО-у, рекао је да ће, уколико војска коалиције оде из Авганистана, екстремисти то доживјети као сигнал за напад, а тада ће се на удару наћи Таџикистан, па Узбекистан, а можда и Русија, преко Казахстана или Киргизије. „Зато треба помагати алијанси.”

Русија тражи да буду тачно дефинисани услови предаје одговорности Авганистанцима. Најважније од свега је да у том тренутку постоје припремљене и оспособљене авганистанске војне и полицијске структуре које могу да пруже отпор екстремистима. Поред тога, међународне снаге морају се повлачити само по одлуци Савјета безбједности (као што су и ушле у Авганистан), сматра Москва

На јучерашњем састанку начелника генералштабова у Бриселу, Русија је изразила спремност да помогне у обнављању 142 објекта индустрије и инфраструктуре које је СССР саградио у Авганистану, а који су чинили основу његове привреде. Према ријечима Рогозина, Русија сматра да те послове треба да добије без тендера јер руске компаније које су пројектовале и градиле (и финансирале) објекте имају све што је потребно за њихово обнављање, укључујући и техничку документацију. Рад би требало да финансирају „оне земље које имају много пара, желе да помогну Авганистану, а нису спремне да пошаљу тамо своје војнике”, каже руски дипломата. Москва је већ дала озбиљан допринос стабилизацији и реконструкцији Авганистана опростивши му дуг од 10,38 милијарди долара и давши хуманитарну помоћ од 70 милиона. Она припрема полицајце за борбу против наркотрафикинга и омогућава транспорт преко своје територије за снабдјевање војске коалиције.

Москва је, такође, спремна да разматра захтјеве авганистанске владе за испоруке руског оружја. Под којим условима, још се не зна. Према ријечима руских војних стручњака, РФ и сада снабдјева Кабул стрељачким оружјем и муницијом. Један дио се поклања Авганистанцима, а други плаћа Америка. Кабул је посебно заинтересован за хеликоптере Ми-8/17.

Иначе, данас се у Лондону одржава Међународна конференција о Авганистану којој присуствује више од 70 министара спољних послова и руководилаца међународних организација међу којима је и Бан Ки Мун, генерални секретар ОУН. Русију представља министар Сергеј Лавров.

Циљ министарског савјета је да донесе „лондонски коминике” у коме ће се тачно прецизирати обавезе међународне заједнице и Авганистана послије повлачења коалиционе војске које је, према изјави америчког предсједника Обаме, планирано за 2011. годину.