ЗАГРЕБ - Хрватска још није земља у којој је лако бити другачији - од боје коже, сексуалне орјентације, физичких способности до етничке припадности, али су примјетни мали помаци, истичу представници мањина и невладиних организацја.

Копривнички скинхедси су прије неколико дана, недалеко од самог центра града, док је шетао улицом, напали са леђа и лакше повриједили тамнопутог фудбалера Николаса Ниверге Нинкеу (28), који игра у ФК "Славен Белупо".

Маскирани деветнаестогодишњи припадник овог ултрадесничарског покрета убрзо је приведен, а у полицијском извјештају се наводи како се на напад одлучио из "ниских побуда, увјерења и мржње према особама друге расе и боје коже", пише "Слободна Европа".

Јеврејска општина у Загребу због тога је овогодишњи Међународни дан сјећања на холокауст одлучила да обиљежи скуповима под називом "Дани толеранције - једнакост у различитости"

"Управо зато што мислимо да хрватско друштво још није достигло онај ниво који би требало имати, холокауст је јако важна тема, без обзира што је од тада прошло више од 60 година", рекла је представник Јеврејске општине Загреб Сања Табаковић- Зоричић.

У Јеврејској општини у Загребу у наредна четири дана одржаће се и два округла стола, први под називом "Холокауст и људска права", док ће други бити посвећен угроженим групама у Хрватској.

"То су увијек заправо исте групе, обично Роми, то су, на много начина, инвалиди, тешко је рећи да су то и Јевреји, али свакако спадамо у ону категорију 'другачијих', а то су припадници свих мањина. Још увијек постоји антагонизам према Србима. Србима не треба помагати да опстану, да култура опстане, али треба помагати да се ниво њихове 'угодности' у овоме друштву дигне и тако је ,некако, код свих", рекла је Зоричићева.

Предсједник Удружења Рома Бајро Бајрић тврди да хрватска држава због притисака ЕУ чини неке помаке, али да у стварности и даље долази од физичких напада до нечег што подсјећа на расистичке законе, што се догодило, како је рекао, јесенас у вријеме познате вараждинске културне манифестације "Спанзиерфест".

Он је истакао да је полиција тада заустваљала Роме и све што је тамније пути, водила их у полицијску станицу гдје су фотографисани и стављали под број.

"Ја сам случајно наишао и питао сам их 'што раде нови Јасеновац'?! Доста је било полемике око тога, зашто то раде. Ја знам одговор, Роми купе пластику по кантама, а господа из Вараждина нису хтјели да им Роми својом појавом кваре слику барокног стила", рекао је Бајрић.

Предсједник Грађанског удружења за људска права Зоран Пусић наглашава да је управо за сузбијање мржње и нетрпељивости према другима битна јавна осуда са врха власти.

"Хрватска још има низак праг толеранције према другима и различитима, јер мржња није нестала, само је потиснута. То се најбоље може видјети у разним анонимним коментарима на интернетским порталима", каже Пусић.