БРИСЕЛ – Расположење Европске уније према кандидатури Србије за чланство могло би да буде јасније већ од понедељка, када у Бриселу почиње дводневни састанак министара спољних и општих послова земаља чланица.

Како је најављено, на састанку ће још једном бити истакнути приоритети шпанског предсједавања, с посебним освртом на примјену Лисабонског споразума, економски опоравак ЕУ и јачање спољне политике Уније.

У уторак слиједи политички дијалог ЕУ и Србије, на којем ће Србију представљати шеф дипломатије Вук Јеремић.

Европску унију ће представљати Мигел Анхел Моратинос, шеф дипломатије Шпаније, земље која у првој половини године председава ЕУ, представници Белгије као наредног предсједавајућег ЕУ, комесар за проширење Оли Рен и представници Европске комисије.

Биће то прилика за увид у расположење Уније према кандидатури Србије за чланство, али и даљим корацима који ће бити предузети.

Према ранијим најавама, Моратинос ће на састанку информисати министра Јеремића о корацима које је Шпанија предузела поводом кандиатуре Србије и о томе када би се евентуално захтјев Београда могао наћи на дневном реду Савјета министара ЕУ.

Очекује се да ће бити ријечи о примјени Прелазног трговинског споразума, односима у региону и реформама које спроводи српска влада.

Шпанија је 7. јануара обавијестила чланице ЕУ, тачније Одбор сталних амбасадора ЕУ да је Србија предала кандидатуру и најавила консултације са чланицама о том питању.

„Током представљања захтјева Србије 7. јануара истакли смо да је посебно важно то што је Србија, која има важну улогу у региону, одлучила да поднесе кандидатуру. Шпанија сматра да Савјет треба да затражи од Европске комисије да припреми препоруку о давању статуса кандидата”, рекао је амбасадор Шпаније у Београду Ињиго Де Паласио Еспања.

Засад је неизвјесно када ће се захтјев Србије наћи на дневном реду Савјета министара ЕУ. То би се, према процјенама дипломата, могло догодити у фебруару или марту, али и касније, у зависности од расположења унутар Уније.

Извјесно је да ће Шпанија, која подржава кандидатуру Србије, прије стављања захтјева Србије на дневни ред министарског састанка настојати да обезбједи консензус у оквиру ЕУ.

То ће бити захтјеван задатак јер, за разлику од земаља попут Шпаније, Италије и Грчке које сматрају да кандидатуру Србије не треба нужно везивати за одмрзавање Споразума о стабилиацији и придруживању без обзира на досадашњу праксу, неке земље, попут Њемачке, сматрају да „не треба прескакати” кораке и да је логично да прије прихватања кандидатуре буде покренут процес ратификације ССП.

Поред тога, Холандија и Белгија, које су и до сада имале најтврђи став према напретку Србије према ЕУ, сматрају да разматрању кандидатуре претходи ратификација ССП, а ратификацији - изручење преосталих хашких оптуженика.

Европска унија планира да размотри одмрзавање Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом у јуну.

Уколико министри ЕУ подрже захтјев Србије, они ће од Европске комисије затражити да достави мишљење Европском савјету о кандидатури Србије.

Европска комисија своје мишљење доноси на основу опсежног упитника који шаље Београду, односно одговора које достави Србија. Тај процес, судећи по досадашњем искуству, може да траје између девет и 12 мјесеци.

Компликована процедура доношења одлука у ЕУ у овом периоду је додатно отежана такозваним транзиционим процесом унутар саме Уније, где је, ступањем на снагу Лисабонског споразума 1. децембра прошле године, започео процес прерасподјеле надлежности.

Унија се, заправо, према оцјени неких дипломата, налази „у експерименталној фази”, гдје тек треба видјети како ће поједине надлежности бити редефинисане.

За Србију је посебно важно како ће бити дефинисана улога ротирајућег предсједавајућег ЕУ, сталног предсједавајућег ЕУ Хермана ван Ромпеја, комесара за проширење Штефана Филеа и високог представника за спољну политику Кетрин Ештон.