БАЊА ЛУКА - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је да не види разлога за било какву забринутост и дизање тензија због закључка парламента, који је остао у легалистичким оквирима Устава и закона.

"Закључци Народне скупштине РС од 28. децембра не представљају ништа ново у односу на оно што је парламент већ до сада много пута казао и у односу према ОХР-у и односу према наметнутим одлукама", оцијенио је Радојичић.

Он је истакао да је Народна скупштина РС више пута до сада позивала високог представника да се одрекне кориштења бонских овлаштења, јер је свако кориштење бонских овлаштења изазивало кризу у БиХ.

Радојичић сматра да све одлуке требају усвајати домаћи органи.

Канцеларија високог представника у БиХ саопштила је да ставови Владе РС од 14. децембра и закључци Народне скупштине РС којима се одбацује провођење закона БиХ, које је донио високи представник, крше Дејтонски споразум.

"РС мора поштовати Дејтонски споразум у цјелости и не смије оспоравати мјере предузете у складу са Дејтоном и резолуцијама Савјета безбједности УН под Поглављем седам Повеље УН", саопштено је синоћ из ОХР-а.

ОХР је истакао да ће информисати Управни одбор Савјета за провођење мира и Савјет безбједности УН да су се овим посљедњим закључцима Влада РС и Народна скупштина упустиле у негирање одредаба Дејтонског споразума и непоштивање више резолуција Савјета безбједности УН.

Закључци Народне скупштине РС који негирају законски оквир правосудних институција БиХ, укључујући питање сарадње са Хашким трибуналом, представљају директан напад на концепт владавине права, сматра ОХР.

Народна скупштина РС подржала је 28. децембра ставове Владе РС о наметнутим одлукама високог представника у БиХ у области правосуђа и задужила је да предложи потребне измјене и допуне Закона о референдуму.

Скупштина је усвојила Владин закључак и подржала њене ставове, којима је у цјелости одбацила као неприхватљиве, неуставне и незаконите одлуке високог представника у БиХ од 14. децембра када је страним судијама и тужиоцима у Суду и Тужилаштву БиХ који раде на предметима ратних злочина продужио мандат за још три године, а онима који се баве предметима организованог криминала и корупције омогућио останак на функцији савјетника.