БЕОГРАД - Међу 58 оптужених за ратне злочине у Белом Манастиру у Хрватској, због којих су недавно у Србији ухапшене четири особе, налази се име и Жељка Миловановића, који је у Србији ухапшен и оптужен за убиство хрватског новинара Иве Пуканића.

Директор Информационо-документационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је да су сви ухапшени, који се сумњиче за убиство најмање шест хрватских цивила у Белом Манастиру, били припадници српске милиције у том граду.

Према подацима "Веритаса", ухапшени су Зоран Вукшић /50/, Бранко Хрњак /50/, Слободан Стригић /44/ и Велимир Беркић /39/, док се за Зораном Маџарцем /41/ трага.

Штрбац је додао да је "Веритас" дошао до имена ухапшених у Србији на основу описа дјела за која се терета.

Сви ухапшени су углавном живјели у Војводини, а према информацијама "Веритаса", породица Зорана Маџарца, који је у бјекству, још од 1996. године са њим нема контакт и претпоставља се да је негдје у иностранству.

Према хрватској оптужници суда у Осијеку из 2001. године, на којој је 58 оптужених особа, ова петорица, против којих је српско тужилаштво за ратне злочине покренуло истрагу, терете се за убиство најмање шест хрватских цивила са подручја Белог Манастира.

У тој оптужници, која обухвата период од августа 1991. до марта 1993. године, име Зорана Вукшића се повезује са убиством Јосипа Виде из села Козарац.

Осим тога, име Вукшића и Беркића се повезује са убиством брачног пара Адама и Ане Барић из Белог Манастира, који су одведени из свој екуће и убијени на пустари Стрижено.

Имена Вукшића, Хрњака, Стригића и Маџарца повезују се са убиством Винка Чичка и његова три сина Ивана, Анте и Мате, који су одведени на напуштени салаш Карашево, гдје су и убијени.

Штрбац каже да је оптужница за Бели Манастир написана на 84 стране и да је најшира хрватска оптужница коју је до сада видио, а у њој су до детаља наведени подаци шта је ко од оптужених урадио, убио, ударио, кога је опсовао, кога попријеко погледао.

У тој хрватској оптужници био је један Хрват Бранко Мумлек, бивши припадник српске полиције у Белом Манастиру, који је послије рата отишао у Швајцарску, гдје је ухапшен и изручен Хрватској, а потом ослобођен, пошто је дјело ратног злочина преквалификовано у оружану побуну, која подлијеже амнестији.

Штрбац наводи да је на основу те хрватске оптужнице у Хрватској 2000. године ухапшено шест особа, од којих су четири ослобођене, након више суђења, док су остале двије осуђене на двије и четири и по године, што баца сјенку на цијелу оптужницу.

Он је рекао да су се "Веритасу" обраћали многи људи са те оптужнице, па се тако Стокан Секанић /56/, који је био у Србији, добровољно предао Хрватској, не могавши да издржи да буде оптужен.

У Хрватској је добио затворску казну испод минимума.

Штрбац је додоа да су се "Веритасу" јављале најмање двије особе које су тврдиле да је ријеч о замјени идентитета и обраћале се хрватским надлежним органима, али им је одговорено да се оптужница не може мијењати, што, како је навео, није тачно.

Он додаје да су већина са овог списка знали да су оптужени и прижељкивали су, након потписаног споразума Хрватске и Србије, да им се суди у Србији, јер сматрају да је српско судство објективно и да ће моћи да докажу невност.

Штрбац напомиње да је суд у Београду овај предмет, који му је уступило хрватско правосуђе, вратио у фазу истраге, с обзиром да су поједине особе осуђене у Хрватској у одсустности.

Полиција у Србији је, по налогу Тужилаштва за ратне злочине, прије неколико дана привела четворицу некадашњих припадника СУП-а Бели Манастир, за које се основано сумња да су 1991. године починили ратни злочин над цивилним становништвом у Хрватској.

Пети осумњичени за ратни злочин у општини Бели Манастир, такође припадник Јединице за посебне намјене из састава полицијских оружаних групација САО Источна Славонија, Барања и Западни Срем, је у бјекству.