ЗАГРЕБ - У Хрватској се данас одржавају предсједнички избори, пети од стицања независности на којима бирачи директно бирају шефа државе.

Биралишта су отворена у 7.00 часова, а затварају се у 19.00, када престаје изборна тишина.

Право гласа има око 4,5 милиона бирача, који ће предсједника бирати између 12 кандидата - пет страначких и седам независних.

На изборима учествују кандидати ХДЗ-а Aндрија Хебранг, СДП-а Иво Јосиповић, Хрватске народне странке Весна Пусић, Истарског демократског сабора Дамир Кајин, Демократске странке славонске равнице Славко Вукшић, те независни кандидати Милан Бандић, Надан Видошевић, Драган Приморац, Весна Шкаре-Ожболт, Јосип Јурчевић, Борис Микшић и Мирослав Туђман.

Грађани ће гласати на 6 866 бирачких мјеста у Хрватској и иностранству. Од укупно 4 495 006 бирача, њих 406 208 налази се на попису у иностранству, гдје ће бити отворено 250 бирачких мјеста у укупно 55 земаља, а највише - 124 у БиХ, гдје право гласа има нешто мање од 285 000 гласача.

Држављани Хрватске који живе у Србији моћи ће бирачко право да остваре на девет локација у Србији - у Београду, Земуну, Панчеву, Сремској Митровици, Инђији, Новом Саду, на Петроварадину, те у Суботици и Сомбору.

Три бирачка мјеста биће отворена и за хрватске војнике у мисијама на Голану, у Авганистану и на Косову.

Предсједник Хрватске бира се већинским изборним системом, односно предсједник ће постати кандидат који добије већину гласова свих бирача који су гласали, односно 50 одсто гласова плус један.

Ако ни један од кандидата то не успије, предсједник државе биће изабран за 15 дана, 10. јануара, у другом кругу у који улазе два кандидата која у првом кругу освоје највише гласова. Предсједник постаје кандидат који добије највећи број гласова бирача који су гласали.

Ако кандидати добију исти број гласова, избор се још једном понавља. Мандат предсједника траје пет година.

Говото све анкете прогнозирају сигуран улазак кандидата СДП-а Иве Јосиповића у други изборни круг, у којем као његове потенцијалне супарнике убрајају бившег члана СДП-а и актуелног градоначелника Загреба Милана Бандића и бившег члана ХДЗ-а Надана Видошевића.

Гласови из иностранства, највише из БиХ, могу да буду одлучујући за улазак у други круг. Изван Хрватске има скоро 10 одсто од укупног броја бирача, а од тога је шест одсто у БиХ.

Најснажнију кампању у БиХ имао је Бандић, који је готово недјељу дана провео у кампањи у БиХ.

Хрватски предсједник има прилично ограничена овлаштења, па се са избором новог шефа државе не очекују неке битне промјене у хрватској унутрашњој и спољној политици.

На досадашњим изборима по два пута су за предсједника били изабрани Фрањо Туђман (1992. и 1997. године) и актуелни шеф државе Стјепан Месић (2000. и 2005. године).

Прве званичне привремене резултате избора, Државна изборна комисија објавиће у поноћ.