ЗВОРНИК - Зворник 2010. године обиљежава јубилеј - 600 година постојања. У Дубровачком архиву налази се документ у коме се Зворник под овим називом помиње 21. маја 1410. године.

До овог ријетког податка дошли су у директним контактима са Дубровачким архивом предсједник Српског просвјетног и културног друштва из Зворника Радосав Перић и директор бијељинског Музеја Мирко Бабић.

"Ово је веома значајан податак који свједочи о, за сада, првом писаном трагу назива Звоник", рекао је Срни Перић, истичући да је и раније Зворник постојао као насељено мјесто.

Он је додао да ће затражити од Дубровачког архива да Зворник званично добије овај документ, као и више информација о томе у ком се контексту помиње назив Зворник.

Зворнички историчар Зоран Ивановић каже да се претпоставља да је Зворник подигнут крајем 13. или почетком 14. вијека.

"То је доба када је овим крајевима господарио српски краљ Драгутин, тачније од 1284. до 1316. године, који удајом кћерке Јелисавете за босанског бана Стефана Котроманића марљиво ради на јачању православља, не само на овим просторима, већ и у читавој Босни", каже Ивановић.

Он је рекао да се не зна тачно када је град добио име, додајући да, с тим у вези, постоји више претпоставки.

"Једна од њих је и она да град има звонаст облик када се гледа са истока, док је по другој претпоставци град добио име по звонику фрањевачке цркве", рекао је Ивановић.

Он је додао да би, у недостатку писаних докумената, евентуална археолошка истраживања сигурно потврдила неку од ових претпоставки како је град добио име.

"Садашњи назив Зворника помиње се први пут 1519. године у уговору о миру који су склопиле Угарска и Турска, али се име Звоник и даље помиње све до 17. вијека", каже Ивановић у књизи "Зворнички споменар".

Истичући да сама ријеч зворник нема своје етимолошко значење, Ивановић каже да се ново име вјероватно уклапало у традиционалну турску политику заметања и брисања свега што има било какве везе са словенским или хришћанским поријеклом.

Он додаје да је до пада под турску власт 1460. године, град Зворник често мијењао своје господаре - српске, босанске или угарске.

"Први турски заповједник у освојеном граду био је Алибег Михајловић. Турци су убрзо овај град претворили у јаку пограничну тврђаву одакле су полазили сви турски војни походи на сјевер", наводи Ивановић у књизи и додаје да је почетком 16. вијека Зворник постао нови административни центар турске управе, тачније постао је сједиште Зворничког санџака.

Према Ивановићу, Зворник је све до 1852. године остао и сједиште Митрополије и Зворничког санџака, када се сједиште санџака и митрополије премјешта у Доњу Тузлу, а Митрополија се почиње називати Зворничко-тузланска епархија.

Зворник је под турском управом био све до 1878. године када је и читава БиХ дошла под управу Аустро-угарске монархије.

Аустро-Угарска управа у Зворнику трајала је све до 1918. године, када је, након 458 година туђинске власти, Зворник ослобођен.

Скупштина општине Зворник одлучила је да 2010. година буде у знаку 600-годишњег јубилеја, задужујући надлежне да формирају организациони одбор који ће припремити план и програм обиљежавања овог јубилеја.