КОПЕНХАГЕН – Свјетски лидери очајнички данас покушавају да склопе споразум о борби против климатских промјена и постигну консензус о поједностављеном документу за који многи кажу да ће бити недовољан у односу на потребе.

Неколико часова прије завршетка самита у Копенхагену, неке од најутицајнијих земаља у свијету укључене су у преговоре чији су улог стотине милијарди долара и добробит будућих генерација.

Самит се одржава у напетој атмосфери, послије двогодишњих консултација о документу који треба да регулише борбу против загријавања планете послије 2013. године.

Досадашњи преговори изазвали су дубоке подјеле између богатих и сиромашних земаља о томе за колико треба смањити емисије штетних гасова и ко треба да плати ту акцију.

Око 130 свјетских лидера покушавају да склопе барем основни споразум који не би садржавао превише одредница, али који би зацртао акције ка коначном споразуму сљедеће године.

Предсједник САД Барак Обама признао је да ово није идеалан исход самита, али је апеловао да га свијет прихвати, имајући у виду ужасну цијену нејединства.

„Сигуран сам да многи мисле да оквир који сам описао није савршен. Ниједна земља неће добити све што жели. Питање је да ли ћемо кренути даље заједно, или ћемо се подијелити“, рекао је Обама.

У новом нацрту текста нема много детаља о смањењу емисија карбон диоксида или финансијама, изјавили су делегати.

Иако се у нацрту позива на ограничавање раста глобалне температуре на не више од два степена Целзијуса у односу на прединдустријско доба, у њему нису уважени захтјеви угрожених острвских држава.

Страх од неуспјеха самита у Копенхагену расте у атмосфери оштрих неслагања Кине и САД о смањењу штетних емисија, као и примједби да су захтјеви сиромашних земаља потиснути у други план.