МОСТАР - Тужилаштво БиХ сматра да се предмети ратних злочина почињени на подручју БиХ требају и морају искључиво водити пред правосудним органима БиХ, јер они за то имају капацитета, рекао је портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић коментаришући могућност да Србија преузме случај "тузланске колоне".

Грубешић је након округлог стола "Приближавање рада Тужилаштва БиХ и Суда БиХ локалној заједници", који је одржан у Мостару у организацији Хелсиншког одбора за људска права у Републици Српској, рекао да се истрага у случају "тузланска колона" наставља и да Тужилаштво БиХ већ има један предмет који се односи на злочин почињен у оквиру дешавања у тузланској колони.

Грубешић наглашава да се одлука о обустави предмета "тузланска колона" односи искључиво на одређена лица, за која се након проведене истраге дошло до закључка и сазнања да не могу бити оптужена и да нема довољно доказа за почињени ратни злочин.

"Нико не негира тешко страдање `тузланске колоне` јер постоје десетине жртава и то нико не оспорава. Али оно што је наредба о обустави истраге рекла, јесте да не постоји довољно доказа да су лица која су пријављена директно одговорна за злочин који се десио", каже Грубешић.

Коментаришући да се преиспита одлука шефа Посебног одјељења за ратне злочине Дејвида Швендимана, што су затражили званичници РС, Грубешић је рекао да се не ради о правном лијеку који је могућ.

"Што се тиче приговора на такву одлуку, могу рећи да постоји законска одредба која регулише то питање и која наводи да постоји могућност приговора на овакву одлуку Посебног одјељена за ратне злочине Тужилаштва БиХ и тужиоца Дејвида Швендимена и то је законски правни лијек у овоме случају", поручио је Грубешић.

Тужилаштво БиХ обуставило истрагу у предмету "тузланска колона" против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагић и других због напада на колону ЈНА у Тузли у мају 1992. године када је убијено најмање 50 војника, као и истрагу против Вахида Алагића, Фаика Шпаге и Зије Ланџе за злочине почињене над 48 српских цивила у селима Брадина и Главатичево на подручју општине Коњиц 1992. године.

Сагласност за обустављање истрага у петак, 11. децембра дао је руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен, који сматра да је истрага у овим предметима "проведена у складу са законом и да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против ових лица".

Случај "тузланска колона" у БиХ покренули су преживјели 1999. године. Они су посредством Савеза логораша РС предали документацију Хашком трибуналу. У нападу на колону бивше ЈНА, која се повлачила из касарне "Хусинска буна" у Тузли убијено је најмање 50 војника, а 44 су рањена.

За злочине у случају "Тузланска колона" пред Вијећем за ратне злочине Окружног суда у Београду Илија Јуришић је осуђен на 12 година затвора због напада на колону ЈНА у Тузли маја 1992. године када убијено најмање 50 војника.

Портпарол Тужилаштва за ратне злочине Бруно Векарић је рекао да је на суду утврђена истина шта се догодило у Тузли и истакао да тужилаштво "подржава сваку иницијативу за политички дијалог о месту издржавања казне Јуришића" објаснивши да је тај дијалог ствар надлежних министарстава Србије и БиХ.