На данашњи дан 1958. године је умро српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, оснивач катедре небеске механике на Београдском универзитету, потпредсједник Српске академије наука и умјетности, научник свјетског угледа.

Грађевинску технику је студирао у Бечу, гдје је и докторирао. Био је професор теоријске физике, а бавио се и космичком физиком и геофизиком.

У првом дјелу, објављеном на француском језику - "Математичка теорија термичких појава изазваних Сунчевом радијацијом" - изложио је нову теорију распореда Сунчевих радијација на површини планета и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље.

Његова реформа Јулијанског календара прихваћена је на Свеправославном конгресу цркава у Цариграду 1923. Творац је и теорије о помјерању Земљиних полова. Написао је више од 700 монографија, студија, уџбеника и популарних дјела.

Остала дјела: "Канон дер Ердбестрахлунг", "Небеска механика", "Основи небеске механике", "Секуларна помјерања Земљиних полова", "Историја астрономске науке".