Какво је стање свијести у јавности и друштву уопште, довољно говори овај примјер. Можете потрошити године бавећи се нечим, уложити енергију, новац и живце, али док се не докачите "оних горе" нико вас неће запазити. Па било да сте се са њима уортачили или их "напали".

Анти Културни Театар "Алија Сиротановић" из Бање Луке, већ неколико година забавља публику својим скечевима, углавном на наступима уживо пред генерацијском циљном групом. Обрада Бајагине пјесме Руски воз, названа Аутопут, са ријечима које се на духовит начин баве ликом премијера Српске, изградњом аутопута, зграде Владе и РТВ дома, лагано постаје хит. Сем изузетног интересовања на Ју тјубу, пјесму су као музичку подлогу искористиле и ТВ куће, а све је је пропратило интересовање медија са обе стране (невидљиве) границе у БиХ.

Уз мало уображености што смо препознали потенцијал момака из АКТ "Алија Сиротановић", који су аутори ове пјесмице, и са којима смо интервју објавили крајем прошлог мјесеца Фронтал.РС је затражио прве утиске од новопечених општепознатих анонимуса.

- Помало нас је изненадило све ово, јер ми смо праву славу темпирали за крај године, када ћемо се појавити на новогодишњем програму једне наше телевизије, али то је још у фази договора. Ово сад испада једна добра реклама и вјетар у леђа да досањамо ТВ емисију, само да нас погледају Богови радиодифузије, каже Душан Јокић, првооптужени у музичком случају Аутопут.

Интересовање су показали и медији из Федерације?

- Да звали су нас, дали смо интервју за један сајт. Питали су нас да ли смо имали проблема због тога што радимо. Ваљда им је жао што не могу да нас представе као жртве злочиначког режима или тако нешто. Надам се да ће сва пажња коју сад привлачимо да се прелије и на наше остале радове. Тек тад ће људи бити збуњени. Ко смо ми, нови Богић Богићевић или Војвода Шешељ? Поткачимо ми све подједнако, не бојте се. А то ми покушавамо да кажемо, како људи све буквално схватају, како историју доживљвају к'о фудбал, а политику као Великог брата, те ствари исмијавамо. Али што дуже останемо мистерија, бићемо занимљивији.

Је ли било фрка снимити такву ствар?

Па не више, него се скинути у гаће и одиграти нешто пред 30 људи, од којих су 20 родбина и пријатељи. Пред 100 људи је већ лакше.

Шта се може очекивати од вас?

Неочекивано. (смијех) Сад нас је контактирало доста медија, сви се интересују ко смо. Планирамо тај новогодишњи програм, после тога ће се неке ствари отворити. Имамо гомилу старих скечева који су генијални, и од којих нећемо одустати. До тада, ту смо на интернету и у Индексу и Дому младих, уколико неког занима да нас види уживо.