ДОБОЈ - Генерални директор Жељезница Републике Српске Петко Станојевић сматра да ће са завршетком развојних пројеката удаљеност Жељезница Српске од прописаних стандарда европског жељезничког саобраћаја бити - веома мала.

"Велики значај има усвојена Стратегија развоја Жељезница Републике Српске до 2015. године која даје основе за укључивање, не само Жељезница, већ и Српске, у савремене европске интеграционе процесе", рекао је Станојевић.

Према његовим ријечима, Стратегија је усмјерена у правцу техничко-технолошког усавршавања жељезничке инфраструктуре, локомотива и вагона са којима би се на нашим пругама постизале брзине од најмање 160 километара (км) на час.

Станојевић је навео да путници на жељезничким станицама у Српској већ сада могу да купе возне карте за путовање до Минхена, Љубљане или било којег другог града у Европи, али да, без обзира на те могућности, треба бити реалан и признати да су наши вагони и жељезнички инфраструктурни потенцијали много лошији од оних у жељезничком саобраћају европских земаља.

"Зато Стратегија развоја Жељезница Републике Српске до 2015. године иде у сусрет примјени тих европских жељезничких стандарда, јер је Европска унија о том питању јасна, посебно код провођења паневропске саобраћајне политике у којој нема мјеста за споре пруге и локомотиве које не могу постићи брзину од најмање 160 км на час", указао је Станојевић.

Он је нагласио да је у Стратегији јасно наведено да ће набавка нових локомотива, те путничких и теретних вагона значајно побољшати ефикасност Жељезница Српске са којим би оне могле постати профитабилан и тржишно усмјерен колектив, као и конкурентан чинилац на домаћем и иностраном саобраћајном тржишту.

"За Жељезнице Српске подједнако је важна реконструкција пруга и набавка вучних и вучених средстава, јер брзе локомотиве и вагони не вриједе ако нема квалитетне пруге. Због тога је веома битно да ми у Српској истовремено обнављамо и пругу и вагоне да не бисмо дошли у ситуацију да наши корисници траже услуге других превозника из окружења", нагласио је Станојевић.

Он је подсјетио да је баш зато у овој години потписан уговор о набавци четири композиције путничких нагибних возова од фирме "Патентес Талго" из Шпаније, као и уговор о реконструкцији дионице пруге Јошавка - Костајница, дуге 64 км са аустријским концерном "Switelesky - Аlpina".

Реконструкција дионице пруге Јошавка - Костајница веома је значајна, јер је то фреквентни дио пруге од Бање Луке до Добоја која има стратешки значај за Српску, јер се на њој креће највећи број возова за међународни путнички и теретни саобраћај.

"У свијету је познато да је жељезнички саобраћај окосница економско-привредног развоја, па ни далеко развијеније жељезнице не би могле функционисати без помоћи својих влада и зато Влада Српске у цијелости испуњава своје обавезе према жељезницама, тако да ни једног тренутка наше пословање, а тиме и одвијање жељезничког саобраћаја, без обзира на рецесију, није било под знаком питања", навео је Станојевић.

Упоредо са реконструкцијом пруга, вучних и вучених средстава, ради се и на потписивању уговора са Владом Пољске о добијању кредита са дужим грејс периодом, малом каматом и другим погодностима. Средства од тога кредита била би употријебљена за набавку опреме за три постојеће жељезничке радионице - у Добоју, Бањој Луци и Приједору.

Такође, од ових кредитних средстава планирана је набавка 200 теретних вагона који су тренутно неопходни Жељезницама Српске, са којим би били ријешени наслијеђени нагомилани проблеми, као и успјешно окончани нови изазови.

За Станојевића је највеће охрабрење за развој Жељезница Српске било потписивање кредитних линија са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Европском инвестиционом банком (ЕИБ) у износу од 225 милиона евра која ће бити искориштена за реконструкцију пруге и набавку нових теретних вагона, што је, све заједно, како је рекао , инвестиција у будућност, не само жељезница, већ и Српске.