Конференција Уједињених нација о климатским промјенама, од које свијет очекује велики помак у доношењу одлука које ће успорити глобално загријавање, отворена је јуче у Копенхагену.

Уз велико интересовање медија, невладиних организација и бораца за здравију животну околину,представници 192 земље преговараће наредних једанаест дана о документу који би обавезао све земље да се више посвете борби против климатских промјена, прије свега смањењу емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

Данска министарка задужена за ову конференцију и предсједавајућа цијелом скупу, Кони Хедегард истакла је на свечаном отварању да је за постизање споразума кључно проналажење начина за прикупљање и усмјеравање јавних и приватних средстава ка сиромашним земљама, којима је неопходна помоћ у борби са посљедицама климатских промјена. Она је истакла своје песимистичко предвиђање да ако владе пропусте ову прилику, другу можда неће имати.

„Ово је наша прилика. Ако је пропустимо, могло би да прође много година прије него што нам се пружи нова и боља. Ако нам се икад пружи", рекла је Кони Хедегард, номинована од Жозеа Мануела Бароза за европску комесарку за климу у будућем саставу Европске комисије.

Дански премијер Ларс Леке Расмусен изјавио је приликом свог говора, у сличном тону као и министарка из његове владе, да је климатски самит УН у Копенхагену „прилика коју свијет не смије да пропусти". Расмусен је рекао делегатима да је неопходно усвајање „снажног и амбициозног споразума о климатским промјенама".

Скептици и пресретнута електронска пошта

Говора је било и о недавно пресретнутој елктронској преписци научника, од којих су неки из водећих свјетских центар за климатка истраживања, а у којој су пронађени докази да су научници намјерно манипулисали подацима ради драматизовања ситуације.

Чланови научног панела који је добио Нобелову награду за истраживања о клими узели су данас у заштиту колеге које су уплетене у скандал откривања електронске поште, што би могло да скрене пажњу са конференције УН о загријавању планете.

Рацендра Пачаури, шеф Међудржавне комисије о климатским промјенама (ИПЦЦ), критиковао је јавно објављивање порука електронске поште о климатским промјенама које су размјењивали научници британског универзитета Источна Англија и изјавио је да вјерује да је афера испланирана.

"Особе које су радиле на овом извјештају и које су постале жртве овог ужасног и незаконитог акта су изванредни научници и дали су огроман допринос Панелу од када он постоји већ 21 годину", рекао је Пачаури на конференцији за новинаре.

Он је додао да се против његових колега води непоштена кампања.

Климатски скептици кажу да су хиљаде пресретених и објављених порука електронске поште доказ да су научници мијењали податке у извјештајима да би драматизовали питање глобалног загријавања.

Неке од тих порука потичу од научника британског Универзитета Источна Англија, који је један од водећих свјетских центара за климатска истраживања.

Научници ове установе у пресретеним порукама изражавају фрустрацију јер не могу да објасне успорење глобалног загријавања.

Они су такође разговарали о томе како да се супротставе кампањама противника тезе о загријавању планете.

Пачаури је одбацио констатације да је потребно извршити ревизију Четвртог извјештаја ИПЦЦ, објављеног 2007. године.

У овој студији наглашено је да су докази о загријавању планете „недвосмислени", те да су топљење глечера и наслага снијега, као и промјене годишњих доба знаци да је увелико у току промјена климе.

"Сматрам да је то илегалан акт. Једино питање којим треба да се бавимо јесте да се открије ко стоји иза тога", рекао је Пачаури.

Саудијски преговарач о клими Мохамад ал Сабан, који се противи смањењу штетних емисија, рекао је у обраћању учесницима конференције да је објава порука пољуљала повјерење у науку о клими.

Аналитичари сматрају да и даље постоје велика неслагања између онога што научници кажу да је неопходно и онога што нуде политичари.

Стижи и Обама и Ху Ђинтао

На конференцији у Копенхагену, која ће трајати до 18. децембра, учествоваће око 15.000 учесника, међу којима и Ху Ђинтао и Барак Обама, лидери Кине и САД које спадају у два највећа свјетска загађивача животне средине. Једна од кључних тема биће и колико ће се индустријски развијене земље, али и земље у развоју, попут Кине и Индије, обавезати да смање емисију угљен диоксида.

УН су објавиле да је велики број земља обећао да ће извршити смањење емисија гасова који изазивају ефекат стаклене баште.

Већих еколошких протеста за сад нема на улицама данске престонице, али се очекују завршних дана конференције када буде дошао највећи број државника.

Иако свјетска јавност практично очекује да договор у Копенхагену буде темељ за нови споразум о смањењу глобалног загађивања, који ће наслиједити сада важећи Протокол из Кјота, многи су скептични поводом тога какви ће бити резултати преговора у Данској.

Експерти који су се окупили у Копенхагену често истичу и да је актуелна свјетска економска и финансијска криза знатно умањила спремност великих компанија да уложе више новца у „зелену" технологију.

Експерти који су се окупили у Копенхагену често истичу и да је актуелна свјетска економска и финансијска криза знатно умањила спремност великих компанија да уложе више новца у „зелену" технологију.

Осим тога, јаз између богатих и сиромашних земаља је огроман, тако да је неизвјесно да ли је могуће превазићи неслагање о томе ко би требало да финансира борбу против климатских промјена.

Агустин Њамнаши, из Камеруна, упозорио је уочи почетка скупа „да развијене земље морају знати да се овде не ради о дипломатији или порезима, већ је у питању живот или смрт. И богати би то морали да схвате".

Артир Рунге Мецгер, шеф делегације ЕУ на конференцији је оптимиста. Он вјерује да ће Конференција у Копенхагену означити почетак једне боље будућности, а да је смањење угљен-диоксида неминовност.

''Технички гледано, економија без угљен-диоксида би до 2050. била могућа, али се мора доста тога промијенити''.

Ив де Боер, шеф Секретаријата УН за заштиту климе сматра да већ располажемо техологијом која нам је потребна.

Ив де Боер, шеф Секретаријата УН за заштиту климе сматра да већ располажемо техологијом која нам је потребна.

''Роба се данас може готово без икакве емисије штетних гасова транспортовати ако смо за то спремни да платимо. Савремена пољопривредна индустрија нам је омогућила да произведемо више хране, а наше домове можемо учинити енергетски штедљивијим. Зашто морамо сваки дан ићи аутом на посао''?

Пресудно је да нове технологије, које посједују богати, постану доступне и сиромашнима. За сада су многи скептични поводом овога и управо је на том плану неизбјежан договор у Копенхагену.