САРАЈЕВО - Глобална финансијска криза показала је да многи учесници у финансијском сектору у БиХ нису изказали довољно одговорности, првенствено јер банкарске институције имају троструку одговорност, изјавио је данас у Сарајеву гувернер Централне банке БиХ Кемал Козарић.

Он је на конференцији под називом "Друштвеноодговорно финансирање у БиХ" истакао да се одговорност банкарских институција односи прво према њиховим оснивачима, затим према депозитарима, а онда и према клијентима.

Козарић је навео да и клијенти имају одређену одговорност према комерцијалним банкама, те да на свим нивоима у БиХ, посебно у финансијском сектору, морају учити шта је то одговорност.

"Финансијски сектор јесте остао стабилан, али је пун изазова и данас се отвара прича и о микрокредитним организацијама које, такође, показују доста слабости, јер су њихови клијенти лица која нису могла добити кредите од комерцијалних банака, а поврат кредита је на доста лошијем нивоу", нагласио је Козарић.

Он је рекао да је у фокусу едукација и помоћ клијентима, односно партнерски однос који мора постојати између финансијских институција и клијента и додао да је сада прави момената да се прича о одговорном финансирању у БиХ.

Говорећи о одговорности комерцијалних банака у БиХ према клијентима, Козарић је рекао да су у праву и комерцијалне банке, али и њихови клијенти.

"Задатак банака је да пласирају средства, али и да брину о њиховом поврату. С друге стране, клијенти нису били упознати са свим елементима уговора, али исто тако нису били ни заитересовани о свим њиховим обавезама, и ту је дошло до проблема", подсјетио је гувернер Централне банке БиХ.

"Задатак банака је да пласирају средства, али и да брину о њиховом поврату. С друге стране, клијенти нису били упознати са свим елементима уговора, али исто тако нису били ни заитересовани о свим њиховим обавезама, и ту је дошло до проблема"

Према његовим ријечима, оваква ситуација, када сви оптужују једни друге ником не иде у прилог, а медији су ти који могу да одиграју веома значајну улогу и једна данашња сесија је посвећена и њима.

Министар финансија и трезора БиХ Драган Вранкић рекао је на конференцији да друштвено одговорно финансирање претпоставља и изградњу инфраструктуре, која ће ојачати економску ефикасност.

"Свјесни смо да су монетарна и финансијска стабилност битан предуслов за успјешно вођење економске политике. Само у таквим условима може се побољшати укупан рејтинг земље и олакшати провођење планова државе у реализацији значајних развојних пројеката", истакао је Вранкић.

Он је подсјетио да је финансијски дуг БиХ нешто више од четири милијарде КМ, од чега пола отпада на дуг до 1992. године, те да је он консолидован, док се нови дуг уредно враћа.

Он је подсјетио да је финансијски дуг БиХ нешто више од четири милијарде КМ, од чега пола отпада на дуг до 1992. године, те да је он консолидован, док се нови дуг уредно враћа.

"Када говоримо о дугу који се односи на реалну економију, грађане, он је знатно виши, али није велики као у другим земљама", рекао је Вранкић и додао да је пуно важније гдје су отишли ти новци.

Према његовим ријечима, битније је како економија БиХ може да одговори на задужења, те који су резултати бруто друштвеног производа, односно који су макроекономски показатељи битни да произађу из такве врсте задужења.

Он је поновио да БиХ није презадужена земља и нагласио да се у БиХ мора стварати позитиван амбијент, изводити инвестиције, смањити превелика јавна потрошња.

Високи предстваник у БиХ Валентин Инцко рекао је да је финансијски систем БиХ снажнији него што је био прије двије-три године, те да је показао отпорност у сложеном окружењу какво је данас.

Инцко каже да је без обзира на глобалну економску кризу, одржано повјерење у банкарски систем БиХ, захваљујући кључној улози коју су одиграли Централна банка БиХ, на челу са гувернером.

Према његовим ријечима, сада је право вријеме да се преброди криза, те да политички лидери у БиХ морају учити о одговорности и одговорном понашању какво влада у овој финансијској институцији БиХ.

Виши потпредсједник Њемачке развојне банке КФВ /KfW/ Дорис Кон рекла је да је упркос свим позитивним утицајима који се осјете у БиХ, растући тренд показао и негативну страну.

"Нетранспарентне и нејасне праксе кредитирања довеле су многе клијенте у ризик од презадужености, нарочито кроз неконтролисано одобравање потрошачких кредита", истакла је Конова.

Конференција о друштвеноодговорном финансирању, чији је домаћин Централна банка БиХ, организована је у сарадњи са КФВ и микрофинансијским инвестиционим фондом ЕФСЕ.