БЕЧ - Председник Аустрије Хајнц Фишер апеловао је на слободу вјероисповијести, истичући да би забрана градње минарета у Аустирији била противуставна, као и забрана цркава.

Поводом дискусије у Аустрији, која се повела након забране минарета у Швајцарској, Фишер је указао да праву на слободно и неометано његовање вјере, које уживају све признате вјерске заједнице, припада и подизање богомоља, под условима да одговара општим условима градње.

Фарид Хафез, политиколог и научни сарадник на Филозофском факултету у Бечу, наводи да је Аустрија прва земља у којој је спроведена таква забрана, подсјећајући да је преминули, контроверзни аустријски политичар и гувернер Корушке Јерг Хајдер, гласовима своје странке и конзервативне Народне партије Аустрије, у првој половини 2007. године успио да покрене забрану минарета у овој покрајини.

Аустријски политиколог наводи да је годину дана прије Корушке Народна партија Аустрије, која је странка десног центра, донијела овакав закон у покрајини Форарлберг.

Хафез објашњава да су ови закони, међутим, у складу са "добрим аустријским манирима", не тако директни и јасни као што је то формулисано у Швајцарској.

Професор вјерске педагогике на бечком Универзитету Еднан Аслан сматра да већина Швајцараца у минаретима не види само пријетњу јавном реду, већ и симбол наводног претендовања политичке моћи и власти ислама.

Аслан истиче да Швајцарци својим "да" забрани градње минарета, сматрају да су прекинули увођење елемената шеријатског права у Швајцарској, те да се може закључити да се мање ради о минаретима, као сакралним грађевинама, а више о обрачуну са исламом.

Он је указао да је гласање у Швајцарској заоштрило политичке позиције.

"Официјелне исламске организације сматрају овај резултат несрећном одлуком, која не одговара имиџу Швајцарске у исламском свијету. Политичке партије и религиозне групе посматрају гласање као завјеру против ислама и упозоравају на опасност глобализације. Радикалне групе користе повољност тренутка и јачају борбу против дијалога и толеранције у својим земљама", објаснио је Аслан.

Аслан је указао да радикалном исламу нису потребне ни џамије, ни минарети, већ само обесхрабрени вјерници, који се без друштвених способности дјеловања, препуштају религиозним ауторитетима и траже сигурност у догматиској атмосфери, међу својим пријатељима вјерницима.

"Муслимани у овом процесу имају, више него икада, изазов да представе своју религију европским особинама, тако да ислам не буде схваћен као страни феномен пријетње", истакао је Аслан.

Аустријска приватна телевизији АТВ, објавила је резулате једне анкете, спроведене међу 400 Аустријанаца, према којој се њих 47 одсто изјаснило за забрану минарета, 29 одсто било је против, а 14 одсто било је неопредијељено.

У Швајцарској је у недјељу, 29. новембра, одржан референдум на којем су се грађани изјаснили о приједлогу забране градње минарета у овој земљи.