БЕОГРАД - Предузећа из некадашњих република СФРЈ имају рок до краја године да поднесу приједлог о висини удјела у предузећима у Србији чији су били оснивачи, а чију имовину сада користе српске компаније.

До марта 2010. године потребно је да се обави усаглашавање између предузећа, а уколико се не постигне договор, то ће бити посао Агенције за приватизацију, која ће морати да направи рачуницу колико је стварно учешће фирми са подручја СФРЈ у власништву 128 фирми из Србије.

"Хипотетички, уколико се утврди да је реч о стопостотном власништву, хрватског, македонског или предузећа из БиХ у српском друштвеном предузећу, она ће морати да одвоје 30 одсто од вредности, пошто је законом предвиђено да та средства, након приватизације, буду подељена радницима", рекао је Душан Белановић из Агенције за приватизацију.

До сада се проблем имовине компанија рјешавао тако што су уредбе Владе Србије садржавале начело споразумне подјеле имовине између пређашњих и садашњих власника непокретности, док би у случају изостанка споразума некретнина ишла у приватизацију.

Нова уредба Владе Србије мијења поступак па ће у случају да нема споразума о повраћају имовине, предузећа из бивших република СФРЈ моћи да затраже удио у капиталу предузећа на територији Србије које користи њихову имовину.

Међу непродатим предузећима чији су оснивачи фирме са територије некадашње СФРЈ су: "Аграриа", "Металка-пан", "Шипад", "Дрвокомерц", "Компас", "Енергопетрол", "Биро строј", "Делта импекс", "Југотон", "Меркатор", "Франк комерц", "Зрно Срем", "Кончар", "Беомеркат", "Унис рентакар", "Воће Суботица", "Унистурс", "Атлас турс", "Горење сервис", "Агрокомерц", "Срботехна", "Со продукт", "Пољокомерц", "Трансјугшпед", "Гавриловић експорт-импорт" и "Напријед".