БАЊА ЛУКА - Српска православна црква у Хрватској посједује земљиште, шуме и станове, којима не може да располаже, јер тамошње власти Цркви још нису вратиле њену сопствену имовину, изјавио је Његово високопреосвештенство митрополит загребачко-љубљански и цијеле Италије Јован.

Митрополит Јован рекао је да историјски подаци јасно говоре да је СПЦ власник те имовине.

"Владајући кругови у Хрватској пренијели су ову имовину у друштвено, односно, државно власништво тако да ми сада и судским путем настојимо да вратимо оно што нам припада", изјавио је митрополит Јован.

Према његовим ријечима, неријетко Хрватска од СПЦ тражи да јој поклони сопствено земљиште.

"Такав је случај са земљиштем цркве у Грабовници, код Чазме, због чега је сада у току судски поступак. Прво су тражили да им поклонимо црквену земљу, па кад то није успјело, онда су је пренијели у друштвено власништво, иако историјски подаци говоре да је ријеч о имовини СПЦ. Надамо се да ћемо успјети судским путем назад добити имовину", истакао је митрополит Јован, те додао да је црква Светог Вида у Грабовници оштећена током ратних дешавања.

Митрополит је нагласио да су посебно изражени проблеми у вези са православним гробљима, која су уведена у земљишне књиге као власништво Хрватске.

"Гробља у којима се налазе цркве сматрају се црквеном портом, али то као да не важи овдје", рекао је митрополит Јован.

Према његовим ријечима, враћен је само дио станова СПЦ, који се налазе у Загребу, али СПЦ још чека да јој се врати око 40 станова.

"Забринути смо због недостатка напретка у реституцији неколико вриједних пословних и стамбених зграда у центру Загреба, највише зграде кина `Загреб` на загребачком Цвијетном тргу. У новембру 2008. године зграда је демолирана", рекао је митрополит Јован.

Више стотина хектара шуме и земљишта која се налазе у близини манастира, каже митрополит, и даље се незаконито искориштавају.

"Таква је ситуација у Горњокарловачкој епархији, гдје још није враћена шума која припада манастиру Гомирје, али и у Славонији још није враћено земљиште манастира Ораховица", истакао је митрополит Јован, те додао да се сада експлоатишу шуме свих манастира СПЦ.

Говорећи о вјерским слободама, митрополит Јован је поручио да појединачни случајеви напада на вјерске објекте указују да степен вјерских слобода није на високом нивоу.

"Раније смо на вратима цркве Светог Николе у Ријеци пронашли забодену сјекиру, у Барањи је било графита `убиј Србина`, а у Карловцу су на обновљеној цркви разбијени прозори", објаснио је митрополит Јован.

Директор Документационо-информативног центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је да је сада ситуација у вези са црквеном имовином и вјерским слободама незнатно боља него почетком деведесетих година прошлог вијека.

"Како да се схвати вјерска слобода православаца који мијењају српска имена у хрватска, па Јован постаје Иван, како да се схвати прелазак са православне на католичку вјеру већ у вртићу или основној школи, као и похрваћење одраслих Срба по градовима", пита Штрбац.