БЕОГРАД - У Србији дјечји рад постаје све масовнији, а своју прву дневницу заради више од 40 000 дјечака и дјевојчица испод 15 година живота, прије него што и добију диплому основне школе.

Мада се уз дјечји рад најчешће доводе у везу слике из Азије или Африке, Србија је на сопственом примјеру показала да од ове појаве ни Европа није имуна.

Било да раде у пољу, иду у наднице, продају воће и поврће крај пута или на пијаци, ангажовање на послу разлог је што ови "радници" често изостају са часова, а није мали број ни оних који потпуно одустају од школовања како би зарађивали за хљеб.

Посљедње истраживање, које је урадио УНИЦЕФ у Србији, показало је да око четири одсто дјеце испод 15 година ради изван сопственог домаћинства.

Колики је тек број дјеце који помажу родитељима на њиви, чувању стоке или у кућним пословима нико се ни не усуђује да поброји.

Директор Републичког инспектората за рад Радован Ристановић каже да дјечји рад постоји у Србији, али су се инспектори ријетко сусретали са њим, а немају ни надлежности да казне родитеље који упошљавају дјецу за тешке физичке послове.

"Прописи су неусаглашени. Док Породични закон дозвољава да петнаестогодишњак зарађује плату и потпуно одговара за свој новац, Закон о раду тражи сагласност родитеља за било какво пословно ангажовање деце млађе од овог узраста", наводи он.

Подаци до којих је дошла београдска канцеларија УНИЦЕФ-а показују да чак 22 одсто дјечака и девојчица између 15 и 18 године раде за новац.

У сиромашним породицама запослен је сваки трећи малољетник, а у ромским домаћинствима на прсте се могу пребројати малољетни "нерадници".

У евиденцији Националне службе за запошљавање крајем октобра је на посао чекало 23 294 оних који имају између 15 и 19 година, од чега је 10 531 дјевојка.