БЕОГРАД - Пола имовине бивше Југославије је подијељено, а остатак ће доћи на ред крајем фебруара, када се у Сарајеву одржава сљедећи састанак преговарача република некадашње СФРЈ.

Шеф стручне групе Владе Србије за провођење Споразума о сукцесији Гашо Кнежевић рекао је да је остало да се подијеле 123 дипломатско-конзуларна представништва вриједна 225 милиона долара.

"Наш интерни преговарачки тим састаје се већ следеће недеље када ћемо усагласити даљи наступ. Иако неки тврде да је 90 одсто посла око поделе имовине завршено, то није тачно јер ниједан од седам анекса Споразума о сукцесији није затворен. То сведочи да у преговорима има доста проблема", додао је он.

Кнежевић је појаснио да је ријеч о анексима који се односе на подјелу покретне, непокретне и дипломатско-конзуларне имовине, финансијска потраживања и дуговања, архивску грађу, пензије, користи и дуговања, као и приватну својину и стечена права.

Помоћник министра финансија БиХ Зенит Келић каже за да је за ову државу приоритет да се коначно уђе у посед 44 дипломатско-конзуларна представништва која су већ подијељена и од чега су БиХ припале амбасаде у Турској и Шпанији.

"Занима нас и шта је са 600 милиона долара које је Народна банка Југославије имала на рачунима на Кипру и у Француској, као и питање дуговања Либији и Чешкој од 150, односно 20 милиона долара. Ипак, за БиХ је, можда, и најважније да дође до имовине у Србији и Хрватској", додао је он.

Амбасадор Виктор Габер, представник Македоније, каже да је за његову државу најинтересантније да се ријеше животни проблеми попут пензија и имовине, како би се убрзали економски токови, што би, како каже, омогућило развој односа.

Од 123 неподијељена дипломатско-конзуларна представништва СФРЈ државној заједници Србија и Црна Гора припало је 39,5 одсто.

Послије разлаза, ове двије републике договориле су се да Србији припадне 95 одсто од заједничког дијела, што је 37,5 процената од укупне вриједности преосталих представништава.