СКОПЉЕ/АТИНА - Грчки и македонски преговарачи су након синоћњег разговора са међународним посредником у вези са именом Македонија Метју Нимицем остали на својим ранијим позицијама.

Грчки преговарач Адамантиос Василакис током разговора са Нимицем у Њујорку понови је ранији став Атине да се спор са Скопљем може ријешити употребом сложеног имена са географском одредницом.

"Грчка наставља разговоре уз посредовање Уједињих нација. Наш став је конструктиван, а позиција јасна и добро позната - потребно је коначно рјешење, а оно је у употреби имена са географском одредницом", појаснио је Василакис.

Македонски преговарач Зоран Јолевски рекао је након сусрета са Нимицем да је Македонија спремна активно, конструктивно и интензивно да разговара о изналажењу узајамно прихватљивог имена, што значи очување идентитета, достојанства и интегритета македонских грађана.

Он је навео да је Македонија спремна да прихвати одлуку, која ће бити базирана на принципима међународног права и евроатланских вредности.

Незванично се сазнаје да би Нимиц у понедјељак поново могао да се састане са представницима Грчке и Македоније.

Грчки дневник "Етнос" пише да је да је македонска Влада информисала државно руководство САД да је спремна да прихвати просљедњи Нимицов приједлог "Сјеверна Македонија".

Исти извор наводи да је америчка администрација већ информисала грчку Владу о новој позицији Скопља, која је промјењена због жеље Македоније да настави евроатланске интеграције.

Влада у Скопљу је демантовала писање грчког дневника да је прихватила приједлог "Сјеверна Македонија".

Од грчког става ће зависити да ли ће Македонија 7. децембра добити датум за почетак преговора са ЕУ.

Политички аналитичари у Скопљу процјењују да ће у случају грчког вета, који је већ виђен приликом доношења одлуке о пријему Македоније у Нато, на самиту Алијансе у Букурешту, Скопље одговорити прекидањем процеса преговора, новим тужбама против Грчке и обнављањем античких тема.

Македонско име и историја, посебно послије распада Југославије 1991. године, постало је предмет расправе између Атине и Скопља.

Кључни грчки аргумент је да коришћење имена Македонија представља "безбједносну пријетњу", јер Грци тако називају своју сјеверну област.

Преговори о излажању рјешења спора између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године.

УН су ради рјешавања проблема именовале Метју Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двије стране и изнио неколико приједлога

Посљедњи приједлог који је Нимиц понудио био је назив "Сјеверна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".

Македонија је у чланство УН примљена 8. априла 1992. године под привременом одредницом Бивша Југословенска Република Македонија.

Македонију је под уставним именом признало 127 земаље свијета, међу којима су САД, Русија, Кина и неке западноевропске земље. Прошле године је неколико држава, које су Македонију признале под њеним уставним именом, под притиском Грчке промијенило своје одлуке. Њихов број је ипак занемараив.

Све републике бивше Југославије, а сада државе, Македонију су признале под њеним уставним именом.