ЗАГРЕБ - Иако је стекао све законске услове, осуђени генерал Мирко Норац неће тражити помиловање од предсједника Хрватске Стјепана Месића, потврдио је његов адвокат Жељко Олујић.

Олујић је Норца јутрос посјетио у затвору у Глини, гдје генерал служи затворску казну, пренијели су хрватски медији.

Месић је прије неколико дана рекао да су испуњени неки услови за помиловање, који нису постојали у вријеме изрицања казне генералу Мирку Норцу.

Месић је недавно изјавио да ће помиловати сваког ко стекне за то услове, те ако постоје околности које нису биле познате за вријеме изрицања казне.

"Ако се буде уклопио Мирко Норац или неко други, ја ћу реаговати", рекао је тада Месић.

У случају генерала Норца стекле су се законске околности за помиловање, јер се он у међувремену оженио и добио дијете, а у јануару 2010. године ће се навршити девет година од када је у затвору.

Адвокат Олујић је најавио протеклих дана да ће одлуку о томе да ли ће затражити помиловање донијети сам Норац, али је он, очигледно из неких личних мотива одлучио да не жели молити Месића, преносе медији.

Помиловање за Норца, према закону, има право затражити сам генерал, његова породица, адвокат и Министарство правосуђа.

Иако већ служи девету годину дванаестогодишње казне за злочине у Госпићу, Норац је неправоснажно осуђен и на седам година затвора за случај "Медачки џеп".

Норац чека другостепену пресуду у случају "Медаџки џеп" о којој ће Врховни суд Хрватске расправљати тек наредне седмице. Након што та пресуда постане правоснажна, Норац има право да тражи обједињавање казне.

Може се очекивати да ће му суд удовољити, па јединствена казна неће бити већа од 15 година, колика је максимална прописана казна за ратне злочине у Хрватској.

У биографији Мирка Норца наводи се да је у својој каријери "муњевито напредовао" од конобара до генерала, а у октобру 1991. године лично је учествовао у убиству неколико десетина грађана српске националности у Госпићу.

И поред злочина почетком 1992. године добио је чин пуковника, а у јесен команду над 118. бригадом Хрватске војске. Нешто касније је постао командант 6. (касније 9.) гардијске бригаде и учествовао је у операцији "Масленица".

У септембру 1993. учествовао је у операцији "Медачки џеп", када су, такође, почињени ратни злочини над српским цивилима.

У јесен 2000. године, након доласка нове власти на чело Хрватске Норац је заједно са 12 генерала потписао протест против "криминализације Домовинског рата" , односно настојања тадашњих хрватских власти да се почну процесуирати ратни злочини које су починиле хрватске снаге.

Месић је тада свих 12 генерала присилно пензионисао, наводећи као аргумент недопуштено уплитање војних официра у политику.

Против Норца је 8. фебруара 2001. године издат налог за хапшење, али је он замолио загребачку полицију да му омогући предају у Ријеци како би избјегао медије. Након што му је удовољено, Норац је побјегао, али се предао полицији 22. фебруара, након што је добио гаранције да ће му се судити у Хрватској, а не у Хагу гдје му је као максимална казна пријетио доживотни затвор.

Суђење је одржано у Ријеци, а 24. марта 2003. године Норац је проглашен кривим и осуђен на 12 година затвора, поставши тиме први хрватски генерал који је од хрватског суда осуђен за ратне злочине.

Хашки трибунал је 2004. године против Норца, као и против генерала Рахима Адемија и Младена Маркача, подигао оптужницу за злочине у операцији "Медачки џеп". Годину дана касније Трибунал је посебном одлуком дозволио да случај преузме хрватско правосуђе.

Норац је проглашен кривим и осуђен на седам година затвора.