САРАЈЕВО - Уставни суд БиХ данас је размотрио пресуду Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету "Суљагић против БиХ" од 3. новембра којом је потврђено да су закони којима се рјешава питање старе девизне штедње у БиХ у складу са Конвенцијом о људским правима, односно да све штедише у БиХ треба да буду исплаћене у складу са тим законима.

У пресуди Суд у Стразбуру обавезао је БиХ да примјењује донесене законске акте у овој области, али и да елиминише посљеднице кршења права девизних штедиша.

Шеф Кабинета предсједника Уставног суда БиХ Недим Адемовић рекао је Срни да је одлука Европског суда за људска права обавезујућа за све институције у БиХ, укључујући и Уставни суд БиХ.

"У предмету `Суљагић против БиХ` Европски суд је разматрао и раније ставове Уставног суда БиХ који се тичу исте или сличне проблематике", додао је Адемовић.

Уставни суд БиХ је из тог разлога објавио неслужбени превод дијелова пресуде Европског суда за људска права У Стразбуру.

Суд у Стразбуру једногласно је одлучио да БиХ у року од шест мјесеци од правоснажности пресуде мора осигурати да се емитују владине обвезнице у Федерацији БиХ, да се исплате заостале рате и да, у случају кашњења исплате рата, буде плаћена законска затезна камата.

Кад је ријеч о жалби подносиоца апликације о ограниченим готовинским уплатама, Суд је примијетио да је, осим иницијалних уплата подносилац имао право да прими цијели износ старе девизне штедње у осам рата.

Узимајући у обзир учинак рата и сталне реформе привредне структуре, Суд је сматрао да држава може ограничити приступ штедњи, те није видио ниједан разлог зашто подносилац захтјева не би био у могућности да прода обвезнице за било који износ који је приближан њиховој номиналној вриједности.

Штавише, од њега није тражено да их прода, али, умјесто тога, могао је да изабере готовинске уплате у осам рата од којих је једну већ примио.

Кад је ријеч о камати за период од јануара 1992. до априла 2006. године, Суд је узео у обзир чињеницу да су се сусједне земље, које су имале сличне планове отплате, сложиле у томе да исплате знатно веће камате.

Европски суд није сматрао да је овај фактор довољан разлог да се донесе закључак да је садашња легислатива супротна члану 1. Протокола број 1, те је у томе слиједио аргумент Уставног суда БиХ да је послије рата потребно реконструисати државну економију.

Суд се сложио са подносиоцем захтјева да је имплементација закона незадовољавајућа. Због чињенице да обвезнице, које су доспијевале у марту 2008. године, нису биле емитоване, подносилац захтјева и даље није могао да их прода на берзи и тако дође до пријевремених готовинских исплата, што је довело до кашњења у плаћању рата.

Без обзира на чињеницу да је стара девизна штедња, која је наслијеђена од бивше СФРЈ, представљала значајан терет за државе насљеднице, владавина закона у основи Европске конвенције захтијевала је од уговорних страна да досљедно примјењују законе које су донијеле.

Европски суд за људска права је из тог разлога једногласно оцијенио да је због мањкаве имплементације закона повријеђен члан 1. Протокола број 1.

Суд је одлучио да за шест мјесеци од правоснажности пресуде одгоди поступке који се односе на стару девизну штедњу у било којем предмету у Федерацији БиХ и дистрикту Брчко у којем су апликанти добили верификацију сертификата, као апликант у овом предмету.

Истакнуто је да се предмет односи на системски проблем, наиме, на непостојање плана отплаћивања девизне штедње која датира из времена прије распадања СФРЈ. Тај проблем се налази у више од 1 350 сличних апликација које су поднесене Суду, наведено је у неслужбеном преводу Уставног суда БиХ.

Мустафа Суљагић је апликацијом тражио исплату укупно верификованог износа старе девизне штедње у износу од 269.275 КМ и 20.000 КМ за нематеријалну штету, тврдећи да постојеће законодавство крши његово право на имовину.

Европски суд за људска права у Стразбуру донио је 13. октобра пресуду у случају "Суљагић против БиХ" којом је потврдио да су закони којима се рјешава питање старе девизне штедње у БиХ у складу са Конвенцијом о људским правима, односно да све штедише у БиХ треба да буду исплаћене у складу са тим законима.

У пресуди, објављеној 4. новембра, Суд у Стразбуру заправо је обавезао БиХ да примјењује донесене законске акте у овој области, али и да елиминише посљеднице кршења права девизних штедиша.

Законима које је потврдио Европски суд за људска права предвиђено је да штедише буду исплаћене обвезницама које емитују ентитети, и то са роком доспијећа од пет година у Републици Српској и седам година у ФБиХ.