МОСКВА - Руски физичар Виталиј Гинзбург, један од твораца совјетске атомске бомбе и добитник Нобелове награде за физику 2003. године, преминуо је синоћ у Москви у 93. години живота, након дуге болести.

Гинзбург је рођен 4. октобра 1916. године у јеврејској породици у Москви, а преживио је Стаљинове чистке захваљујући раду на пројекту руске атомске бомбе.

Нобелову награду добио је за рад на суперпроводницима, материјалима који омогућавају пролаз електричне енергије без отпора на веома ниским температурама. Награду је 2003. године подијелио са Американцем Ентонијем Легетом и Американце руског поријекла Алексејем Абрикосовим.

Дипломирао је физику на државном Универзитету у Москви 1938. године, гдје је 1942. године одбранио докторску дисертацију а био је на челу такозване Групе Теорија на Институту за физику "Лебедев" у Москви.

Каријера Гинзбурга као совјетског научника скоро је окончана када се други пут оженио женом која је 1944. године осуђена на три године логора због наводног планирања убиства Стаљина. У то вријеме антисемитизам је цвјетао у Русији и напад на Гинзбурга био је посебно јак.

"Могу само да нагађам каква ме је судбина чекала у то вријеме у тој ситуацији. Мислим да бих платио високу цијену да ме није спасила хидрогенска бомба", написао је касније Гинзбург у свом аутобиографском чланку поводом додјеле Нобелове награде.

Гинзбург је на атомској бомби радио заједно са совјетским физичарем Адрејем Сахаровим, касније чувеним дисидентом, и они су заједно развили кључне идеје за тај пројекат.

Међутим, 1951. године Гинзбург је отпуштен са овог пројекта када је Стаљин покренуо нову антисемитску кампању чији је циљ био да окриви Јевреје за проблеме Совјета и протјера их је у логоре.

"Огромна је била срећа што `велики вођа` није имао довољно времена за оно што је планирао и што је умро или је убијен тог 5. марта 1953. године", написао је тада Гинзбург.

Гинзбург је био активан у јавном животу након распада СССР-а критикујући незаинтересованост земље за модерну науку. Он је осуђивао растуће везе Кремља са Православном црквом и апеловао на западну Европу да заустави тадашњег предсједника Владимира Путина за којег је тврдио да у враћа земљу у тоталитарну прошлост.