ЛОНДОН -Окончање ривалства двије суперсиле учинило је свијет безбједнијим, слободнијим и богатијим, пише данас "Фајненшел тајмс" поводом годишњице пада Берлинског зида.

Овај историјски процес није, међутим, прошао без озбиљних неуспјеха, пише лист и подсјећа на распад Југославије и рат који је услиједио, те да је од свих бивших југословенских република само Словенија чланица ЕУ и НАТО.

Листи истиче да Европа мора да оконча интеграције започете 1989. године, те наводи да је колапс комунизима донио свијету огромне политичке и економске користи.

Лист истиче да је свијет данас безбиједнији, упркос данашњим проблемима са глобалним тероризмом, Блиским истоком и економском кризом.

И даље има тешкоћа у економској интеграцији Њемачке, али и источне Европе гдје је животни стандард још испод западног нивоа.

Економска криза ће одложити настојања да се тај јаз премости али се то, уз доста мукотрпног рада, може постићи, наводи лист.

Источноевропске земље су, пише "Фајненшел тајмс", постигле право чудо у увођењу демократије, али ће, ипак, морати да учине много више у излажењу на крај са погубном заоставштином комунизма, изградњи повјерења у институције и борби против корупције.

"Фајненшел тајмс" констатује да има знакова да су се подјеле између Москве и Запада, које су се некада протезале Њемачком, сада појавиле даље на истоку, у земљама око Русије.

Лист оцјењује да је и поред успјеха из 1989. и каснијих година, евидентан пропуст Запада да на прави начин укључи Русију, реформише НАТО и развије нове безбједносне структуре.

Има ли се у виду дубоко усађена љубав Москве према империјама, можда би сви такви покушаји остали јалови али их је, упркос свему, ваљало предузети. Европа сада остаје нагрижена опасном, новом сивом зоном између граница Европске уније и НАТО и Русије, пише лист.

"Дејли телеграф", сводећи рачуницу, пише да бивше комунистичке земље чине четрдесет одсто чланица НАТО и да све имају трупе у Авганистану.

Ове земље су, наставља лист, сада прихваћене као пуноправни чланови европске породице држава.

Десет бивших комунистичких земаља примљене су у ЕУ, а двије имају статус кандидата, прецизира "Дејли телеграф".

У Русији је скоро неспутани хаос Јељциновог времена, под Владимиром Путином, уступио мјесто ужасној комбинацији национализима, рођачког капитализма и скоро никаквог поштовања људских права, оцјењује лист.

"Телеграф" ипак признаје да сви ти неуспјеси не могу да сакрију огроман напредак слободе у Европи током протеклих двадесет година. И то не само слободе да се бирају и смјњују владе већ и слободе приступа неупоредиво већем избору робе и услуга, наглашава лист.

Поводом годишњице пада Берлинског зида посљедњи предсједник СССР-а Михаил Горбачов позива у данашњем "Тајмсу" на рушење једног другог зида и на спасавање планете.

Водећи свјетски лидери су, прије двадесет година, суочени са жестоким противљењем и изложени огромном притиску, исказали ријешеност да нешто учине и Берлински зид је пао, пише Горбачов и додаје да остаје да се види да ли ће и данашњи лидери учинити то исто.

"Треба рушити не један већ више зидова: зид између индустријализованих држава и оних земаља у развоју које не желе да заувијек каскају за богатима, зид између оних који изазивају климатске промјене и оних који трпе посљедице тих промјена, зид између оних који уважавају научне доказе и оних који подлијежу постојећим интересима", пише Горбачов.

Он истиче да постоји и зид између грађана који мијењају сопствено понашање и траже снажнију глобалну акцију и њихових лидера кој су их изневјерили.