ТРЕБИЊЕ - Из Окружног тужилаштва у Требињу је речено да је ова институција предузела све потребни инструменте да би Салих Алијагић био процесуиран прије застаријевања поступка, али да је Центар јавне безбједности (ЦЈБ) у овом граду требало раније да поднесе извјештај и саслуша осумњиченог, јер је тада био доступан.

У Тужилаштву су демантовали изјаву адвоката Мирослава Микеша, који је рекао да је тужилац без саслушања и са довољно чврстим доказима могао подићи оптужницу против осумњиченог Алијагића.

"Нека каже Микеш на основу којег члана постојећег закона у кривичном поступку се тако може поступити", поручују из требињског Тужилаштва.

Из Тужилаштва наводе да је ЦЈБ Требиње 25. маја 2005. године поднио извјештај против Алијагића за кривична дјела фалсификовање или уништавање пословних или трговачких књига и исправа и давања лажног исказа, као и против Милана Врчевића за лажно свједочење у корист осумњиченог, у намјери да лажно увећају вриједност заплијењене робе и на тај начин да добију астрономску одштету од Владе РС и општине Требиње.

"Након доношења наредбе о спровођењу истраге 24. јуна 2005. године Окружно тужилаштво је саслушало Врчевића, који се бранио ћутањем, док Алијагић није дошао, иако су му позиви више пута упућивани на његову адресу у Дубровнику, а потом и молбеним путем посредством министарстава правде БиХ и Хрватске, те дубровачког Општинског суда", истичу у Тужилаштву.

Они тврде да су, након што нису на овај начин успјели Алијагићу уручити позив, и с обзиром да је ријеч о држављанину Хрватске, затражили да га саслуша истражни судија Опшинског суда у Дубровнику.

Суд у Дубровнику то није учинио наводећи да као образложење да је осумњичени тешко оболио, те да не може приступити саслушању. За ове наводе приложена је и медицинска документација, са мишљењем одговарајућег љекара.

У Тужилаштву у Требињу кажу да им није јасно зашто ЦЈБ у овом граду раније није досатaвио извјештај против Алијагића, који је давао изјаве 2002. године и зашто га није салушао, јер је тада био доступан.

Због апсолутне застаре, обустављена је истрага против Салиха Алијагића за кривична дјела фалсификовање или уништавање пословних или трговачких књига или исправа, те због давања лажног исказа.

Против Алијагића се већ неколико година води истрага због сумње да су лажно приказали да им је одузето четири тоне сребрних електрода, које су, како су тврдили , посједовали у својој радњи, иако су постојали докази да они никада нису имали те и толику количину електрода.

Окружни суд у Требињу је 2004. године донио одлуку да браћи Алијагић Влада РС и општина Требиње морају исплатити одштету од око 34 милиона КМ, али је ту одлуку поништио Врховни суд, који наложио да се Алијагићима исплати одштета од 1.280.223 КМ на име обештећења за отуђени репроматеријал у јулу 1993. године.

На основу раније пресуде, са рачуна општине Требиње, који је био блокиран дужи временски период, породици Алијагић је пребачено 751.000 КМ.

Незадовољни донесеном пресудом Врховног суда, Алијагићи су поднијели апелацију Уставном суду БиХ, који је прихватио њихову жалбу и наложио обнову поступка.

Одлука Окружног суда у Требињу предвиђа да браћа Муамер и Салих Алијагић, који су до рата живјели у Требињу, добију још шест милиона КМ затезних камата на име одштете за машине, које су требињске власти конфисковале из њихове радње током рата.

У пресуди се наводи да Влада Републике Српске, општина Требиње и пропало државно предузеће "Металац" из Требиња, у којем су биле смјештене машине, браћи Алијагић морају платити затезну камату од јула 1993. године, када им је одузета техника.

Нова одлука суда донијета је на основу налога Уставног суда БиХ, који је крајем маја ове године суду у Требињу наложио да понови суђење у дијелу који се односи на камате.