ЗАГРЕБ - Католичка црква у Хрватској против је потписивања споразума о граници између Хрватске и Словеније и апелује на Владу у Загребу да одустане од њега, чак и по цијену неуласка у ЕУ или наставка блокаде, саопштила је данас Комисија Јустициа ет Пакс Хрватске бискупске конференције.

У писму ове комисије наводи се да "хрватски грађани не желе ући у ЕУ, ако Унија у овом круцијалном питању не докаже да је заједница права и моралних вриједности".

Комисија сматра да хрватски грађани имају право и дужност да захтјевају од хрватске Владе и међународне заједнице да траже од ЕУ, ОЕБС, Савјета Европе и УН да одговоре словеначку Владу од, како кажу, територијалних претензија и играња ватром.

"Комисија сматра да је хрватска страна требало систематски, дјелатније и енергичније да се супротстави неправди словеначких захтјева, јер то угрожава правду и мир и придоноси дестабилизацији европског југоистока. Хрватска страна није смјела да одустане од начела, према којем је о разграничењу двије државе требало да одлучује Међународни суд правде УН, а не некакав `арбитражни суд` неизвјесног састава и правног искуства, с пописа који нуди Европска комисија, а који би сад требало да одлучује и према неправним критеријима", наводи се у писму.

У писму се оцјењује да хрватска Влада нема право да крши Конвенцију УН о праву мора и уступа Словенији, како се истиче, право које Конвенција изричито забрањује, а то је могуће проширење њеног територијалног мора на хрватско море, да би Словенија допрла до такозваног отвореног мора, али, опет хрватског мора.

"Овдје није ријеч о слободи пловидбе или о `излазу на отворено море`, него о територијалним претензијама и због тога је влада Словеније од краја 2008. па до јесени ове године блокирала Хрватску у њеном напредовање према ЕУ", сматра Јустиција ет Пакс.

Комисија сматра да је хрватска јавност дубоко фрустрирана и оправдано огорчена, како се каже, тајном дипломатијом која доводи јавност пред свршен чин.

"Хрватска јавност не зна зашто њена влада није формулисала амандмане на посљедњи приједлог европског комесара, када је словеначка страна то учинила уносећи своје претензије на хрватску територију", наводи се у писму и оптужује хрватска Влада што није у вези са тим питањима консултовала стручњаке за међународно право и права мора.