БРИСЕЛ - Самит ЕУ усагласио се о формулацији амандмана Лисабонског уговора која је задовољила и Чешку и њене сусједе, чиме је уклоњена посљедња политичка препрека за коначну ратификацију овог документа, новог правног темеља према којем ће бриселски блок земаља реформисати своје институције.

''Самит ЕУ сагласио се о формулацији која је задовољила и Чешку и њене сусједе'', рекао је шведски премијер Фредрик Рајнфелд јуче на конференцији за новинаре на крају првог дана засједања шефова држава и влада ЕУ.

Повељи о основим људским павима, која је дио Лисабонског уговора, биће додат амандман који ће се односити на ''Бенешове декрете'', а то је скуп закона из 1946. године којима је Праг забранио враћање 2, 5 милиона Нијемаца у Судете и великог броја Мађара у Словачку, као и конфисковао њихову имовину.

Нема детаља о формулацији, али се у кулоарима чуло да су Нијемци, Аустријанци и Мађари били бијесни на чешког предсједника Вацлава Клауса, али да су попустили, прихвативиши једну генералну формулацију како би Лисабонски уговор могао бити ратификован. Неке дипломате из тих земаља рекле су да је повезивање ''Бенешових декрета'' са ратификацијом Лисабонског уговора срамотно.

Трећег новембра чешки уставни суд донијеће своје мишљење о тужби коју је поднијела група Клаусу наклоњених посланика, о томе да је Лисабонски уговор супротан духу чешког Устава.

Како је највиши чешки суд већ у сличној тужби пресудио у корист Лисабонског уговора, сматра се да ће тако наступити и овај пут. Очекује се да Клаус, у року од неколико дана након одлуке суда смјештеног у Брну, потпише Лисабонски споразум и тако заврши процес ратификације.

Према француском дипломатском извору, Лисабонски споразум требао би ступити на снагу 1. децембра.

Изузећа - која су тражиле Велика Британија, Ирска, Пољска и Чешка - тада би се присајединила Уговору о прикључењу прве наредне чланице ЕУ, и ратификовала у парламентима држава чланица.

То је потребно зато јер је Лисабонски уговор основни документ, а једини који је истог реда правне ваљаности јесте Уговор о прикључењу нове чланице.

Шведски премијер, чија земља држи предсједништво ЕУ до Нове године, рекао је да лидери нису расправљали, ни неформално, о имену новог предсједника ЕУ.

"Иако смо увјерени да ће процес у Чешкој повољно завршити, то још није случај, па нема смисла излазити с именима. Име и функција су веома повезани. Не можемо говорити о функцији, ако не говоримо о имену", рекао је Реинфелд.

Али, кулоари су свеједно брујали о именима, која ће бити потврђена, очекује се, на сљедећем, ванредном самиту ЕУ срединим новембра, након Клаусовог потписивања.

Холандски премијер Јан Петер Балкененде одбио је ту функцију, рекавши да већ има посао.

Велике се расправе воде о бившем британском премијеру Тонију Блеру, а уз Луксембуржанина Жана Клода Јункера, ненадано је искрсло име бившег аустријског канцелара Волфганга Шисела.

Дипломате наводе да ће нови предсједник Савјета ЕУ, који ће бити међународно лице ЕУ, бити "онај за кога њемачки канцелар Ангела Меркел одлучи да ће бити".