Римокатоличка црква промејнила је свој став о њемачком филозофу и творцу научног комунизма Карлу Марксу, који је својевремено религију описао као „опијум за масе", објавио је јуче лондонски „Тајмс". Тиме се писац „Капитала" придружио научницима Галилеју и Дарвину, односно писцу Оскару Вајлду на све ширем списку историјских личности према којима је Света столица ревидирала свој крути став.

Како наводи британски дневник, да је дошло до промјене става првенствено се може видјети на основу писања листа „Опсерваторе романо", званичног гласила Ватикана. У тексту Георга Санса, њемачког професора савремене филозофије при Понтификалном грегоријанском универзитету, посебно се истиче податак да је Марксова критика капитализма указала на теорију „социјалног отуђења", својственог „великом дијелу човечанства", који је и данас изостављен из доношења економских и политичких одлука.

Иако се и у овом тексту износе критике на рачун Маркса и његовог материјалистичког виђења историје („Тајмс" подсјећа и на папину изјаву од прије двије године да је марксизам „једна од највећих пошасти модерног доба") чињеница је да Бенедикт Шеснаести дуже вријеме разматра став цркве према савременом капитализму. Тако се и у понтифексовој посљедњој енциклици „Хуманост у истини" може чути да је глобални капитализам на странпутици и да би учење цркве могло да помогне у опоравку економског здравља свијета, и то „усредсређивањем на правду за слабе и угрожене, али и тјешњом регулацијом тржишта".

Познаваоци стања у Ватикану уопште нису изненађени промјеном. „Тајмс" тако подсјећа да је прошле године Света столица помиловала чувеног астронома Галилеја, фебруара ове године званичници су прогласили да је Дарвинова теорија еволуције „у сагласности са хришћанском вјером", а у јулу је „Осерваторе романо" исхвалио писца Оскара Вајлда (декларисани хомосексуалац) као човјека који се „иза маске неморалности питао шта је праведно и шта је погрешно". Сада када је и Карл Маркс добио „опрост гријехова" главно питање је - ко је сљедећи?