Више од десет хиљада избjеглица биће, судећи по извеjштајима медија, протjерано из Њемачке и враћено на Косово и Метохију. Највећи дио ове избјегличке „армије" чиниће Роми.

Минхенски дневник „Зидојче цајтунг", извјештавајући о предстојећем протјеривању великог броја избјеглица с Косова и Метохије, позива се на званичан папир њемачког министарства унутрашњих послова који је заправо одговор на посланичко питање Уле Липке, чланице посланичког клуба Левице у Бундестагу. У поменутом одговору наводи се да су званични Берлин и власти у Приштини постигли договор о враћању избјеглица на Космет и да ће споразум бити потписан ове јесени.

Према званичним подацима, тренутно у Њемачкој живи око 14.000 избјеглих с Косова и Метохије који имају обавезу да се врате у јужну српску покрајину. Од овог броја готово десет хиљада су Роми.

Договор предвиђа да се на Космет враћа годишње највише по двије и по хиљаде избјеглица. Поређења ради, прошле године евидентирано је 900 повратника на Косово.

Савезна њемачка влада и покрајине већ годинама покушавају да ријеше овај избјеглички проблем. Тако су, између осталог, њемачке власти плаћале свакој одраслој особи из избјегличке популације до 750 евра уколико се добровољно одлучи на повратак. Таквом повратнику Њемачка је плаћала и карту за путовање.

Левичарка Ула Липке која је „провалила" причу о предстојећем протјеривању избјеглица из Њемачке на Космет критиковала је план оцјењујући да је ријеч „о монструозном пројекту".

„Управо Роме на Косову очекује пакао и свакодневна борба да се преживи", изјавила је „Зидојче цајтунгу" Ула Липке.

У најновијем извјештају Комесаријата УН за избјеглице такође се говори о лошој ситуацији на Косову и Метохији због чега се апелује на владе да не протјерују избјеглице већ да раде на њиховом добровољном повратку. Њемачка влада, међутим, тврди да је „етнички мотивисано насиље на Косову драстично опало" и да таква ситуација отвара простор за масовнији повратак избјеглица.