ЦИРИХ - Министри спољних послова Турске и Јерменије Ахмет Давутоглу и Едвард Налбандиан требало би у Цириху да потпишу протоколе о нормализацији односа између Анкаре и Јеревана што се сматра историјским споразумом између двије државе које немају дипломатске односе већ 20 година.

Потписивањем споразума би требало да буде отворено ново поглавље у односима двије сусједне државе, који су скоро читав вијек нарушени због геноцида над 1,5 милиона Јермена почињеним у вријеме распада Отоманскг царства и током Првог свјетског рата у периоду од 1914. до 1918. године.

Међутим, Анкара одбацује ове тврдње, указујући да је на обје стране било много мртвих.

Састанак у Цириху је у складу са договором Турске и Јерменије од 31. августа да, у року од шест недјеља потпишу протокол о успостављању дипломатских односа, о отварању заједничке границе и омогућавању историчарима да истраже догађаје у вези убистава Јермена 1915. године.

Тај договор је постигнут послије шест недјеља преговора представника двије државе, уз посредовање Швајцарске.

Од виталног значаја за помирење било је присуство турског предсједника Абдулаха Гула на фудбалској утакмици Турска-Јерменија за квалификације за Свјетско првенство у фудбалу, прије годину дана, у Јеревану.

Јерменски предсједник би требало наредне недјеље да присуствује реванш мечу фудбалских репрезентација двије земље која ће се одиграти у Турској.

Други важан спор Турске и Јерменије је око Нагорно-Карабаха, области у Азербејџану са већинским јерменским хришћанским становништвом, која је прогласила независност одмах послије распада СССР.

Јерменија је подржала Нагорно-Карабах, а у вишегодишњим оружаним сукобима убијено је 30.000 људи. Међутим, Турска је 1993. године, из солидарности са муслиманским Азербејџаном, затворила своје границе са Јерменијом.

Анкара тражи да Јерменија повуче своје војнике из Нагорно-Карабаха у знак добре воље и да се убрза отварање заједничке границе.

Церемонији потписивања споразума у Цириху ће присуствовати и високи представник Европске уније за спољну политику и безбједност Хавијер Солана, руски и француски шефови дипломатије Сергеј Лавров и Бернар Кушнер, као и амерички државни секретар Хилари Клинтон.

Побољшање односа између Турске и Јерменије један је од кључних циљева америчког предсједника Барака Обаме, указују западни аналитичари, јер би то смањило тензије на Кавказу и омогућило да регион добије на значају као коридор за снабдијевања Запада енергентима.

Русија, која је годинама подржавала Јерменију, али сада се приближила Турској, је, такође, заинтересована за споразум Анкаре и Јеревана, истичу аналитичари, који сматрају да Русија жели да осигура присуство у региону који ће ускоро постати њена енергетска конкуренција, прије свега због гасовода Набуко.

Када је у питању Француска, она са Турском има неријешено питање Јерменије и уласка Анкаре у ЕУ, чему се Париз супротставља.

Француска, у којој живи значајна јерменска заједница, је 2001. године признала геноцид над Јерменима у Турској, што је затегло односе Анкаре и Париза.