ЛОНДОН - Пут ка потпуном усвајању Лисабонског уговора, који би требало да поједностави функционисање ЕУ, углавном је рашћишчен ирским "да" на референдуму, али је и даље отворено питање како ће то изгледати у тешким временима, пише британски дневник "Фајненшел тајмс".

Према писању листа Лисабонски уговор је, у суштини детаљно написан документ који има за циљ поједностављене процеса одлучивања унутар ЕУ и јачање утицаја европског блока на међународној сцени.

Највећа неизвјесност односи се на улогу коју би требало да има будући предсједник ЕУ.

Лист наводи да, иако то није ни приближно моћан положај као код америчког, руског, кинеског, па чак и француског лидера, функција предсједника ЕУ довољно је утицајан да би одговарао одлучном политичару са добрим контактима на свјетској сцени какав је бивши британски премијер Тони Блер.

"Током ове седмице постало је јасно да неколико мањих чланица Уније као што су Холандија, Луксембурга и Белгија не желе да виде неког као што је Блер на мјесту првог предсједника већ неког ко је, како су навеле, потврдио своју приврженост европском пројекту," истиче "Фајненшел тајмс."

Шеф дипломатије Луксембурга Жан Аселборн рекао је јуче да је он против тога да бивши британски премијер Тони Блер буде именован на функцију првог европског предсједника.

Белгија, Луксембург и Холандија навели су почетком седмице у заједничком писму своје виђење идеалног шефа Еврвопског савјета, према коме Блер није најбољи избор за ту функцију, али је Аселборн у својим коментарима био много одређенији.

Функција предсједника ЕУ неће ступити на снагу прије него што Лисабонски уговор не буде ратификован у свих 27 чланица европског блока и након што су то крајем протекле седмице на референдуму учинили ирски гласачи преостају још Чешка и Пољска, како би процес био окончан.

Бивши британски премијер појавио се као рани фаворит за ту функцију и за то је добио подршку британске владе, али и Француске.