ЛОНДОН - Водећи извозници нафте из Персијског залива увелико воде тајне преговоре са Кином, Русијом, Јапаном и Француском да за девет година окончају обрачун петротрговине у америчким доларима.

Ова вијест лондонског „Индипендента" изазвала је јуче историјски скок цијене злата на берзама, нови пад вриједности долара, али и салву демантија прозваних актера „кабале против посрнуле америчке валуте".

Гласине да заливски нафташи имају временски орочени план за разлаз са америчким доларом - винуле су цијену злата до новог историјског рекорда.

На берзи у Лондону фина унца жутог метала - доказаног прибјежишта у временима криза - достигла је вриједност од 1043,45 долара. Податак „Индипендента" да министри финансија и гувернери централних банака Кине, Русије, Јапана и Француске разрађују детаље будућег обрачуна трговине нафтом такозваном корпом валута, наново су оборили вриједност америчког долара.

На валутној берзи у Токију један евро вриједео је јуче у једном тренутку чак 1,4726 америчких долара!

Демантији гувернера централне банке Саудијске Арабије Мухамеда Јасера и руског помоћника министра финансија Дмитрија Панкина у Истанбулу нису јуче успјели да обуздају пометњу на свјетски берзама.

Смиривању неизвјесности није помогла ни процјена алжирског министра финансија Карима Ђудија да у ОПЕК, нафташком картелу који извози 40 одсто нафте на свјетском тржишту, постоји зебња због све већих трошкова петропроизвођача изазваних слабљењем америчког долара, али да „за сада нема разлога за замену обрачунске валуте".

Позивајући се на неименоване изворе у Персијском заливу и кинеским банкарским круговима Хонгконга, лондонски дневник тврди да је азијском тигру досадило да гледа како се огромне девизне резерве Пекинга - обрачунате у доларима - постојано топе.

Сличан осјећај да им доларске резерве клизе између прстију примјетан је и у Персијском заливу, али и код низа извозница нафте у Латинској Америци.

Бразил и Венецуела су у одвојеним иницијативама наводно већ изразили жељу да учествују у новој обрачунској методологији израчунавања цијене нафте. Истовремено, збирна девизна имовина Абу Дабија, Саудијске Арабије, Кувајта и Катара процјењује се на око 2,1 трилион америчких долара.

Кина незадрживо осваја тржиште региона који тренутно извози највише нафте: свака земља Средњег истока најмање 10 одсто стране робе на домаћем тржишту набавља у Кини, упозорава лондонски дневник.

Замјена долара као обрачунске валуте у глобалној трговини нафтом у блиској будућности није реална, не само из техничких разлога, процијенили су јуче западни експерти.

„Индипендентова" прича о тајним преговорима Кине, Русије, Јапана и Француске са заливским нафташима, нови је допринос подривању улоге америчког долара на глобалној сцени.