ЛОНДОН - Јапан и Кина планирају да на Далеком истоку формирају заједницу сличну Европској унији, а циљ те заједнице био би унапређење економских и политичких односа у региону, мада се размишља чак и о увођењу заједничке валуте.

Двије земље које су већ више од стотину година заклети непријатељи сада су почеле преговоре о склапању новог савеза који би их учинио најјачом свјетском силом, што широм планете већ изазива прави политички шок. Приједлози су тек у почетној фази, али области сарадње могле би укључити: безвизни режим, здравство, енергију и околину, прије него што би се постепено прешло на осјетљивија политичка питања и заједничку стратегију у области пољопривреде и одбране - пише "Дејли телеграф".

Убрзана сарадња двије земље, након побједе Демократске партије Јапана 30. августа, дошла је као изненађење за све који знају заједничку крваву прошлост двије земље и инвазију Јапана на Кину у Другом свјетском рату.

Напори новог јапанског премијера Јукија Хатојаме на изградњи нових односа са азијским сусједима виде се као још један знак да јапанска администрација окреће леђа Вашингтону, најбитнијем савезнику Токија од окончања Другог свјетског рата.

Импликације једне источноазијске економске алијансе биће далекосежне за остатак свијета. Јапан је тренутно друга економија по снази у свијету, а Кина је на трећем мјесту, иако се очекује да ће замијенити мјеста у наредних неколико година.

Роберт Дужарик, директор Института за савремене студије на Универзитету "Темпл" у Јапану, сматра да Јапан покушава да побољша односе са Кином, појача економске везе и ријеши актуелне територијалне спорове.

Он ипак вјерује да Запад може имати користи од ближих односа између Јапана и остатка Азије.

"САД подржавају такозвану `теорију учешћа`, односно да се Кини да дио у свјетском поретку, и у том смислу то ће бити од помоћи", рекао је он.

Тензије између двије земље датирају од 1894. године - када је Јапан извршио инвазију на Кину и поразио њихову војску у рату који је трајао девет мјесеци.

Војска јапанског цара вратила се у Кину 1937. године и скоро потпуно разорила Шангај, Пекинг и Нанђинг, гдје је, према неким процјенама, измасакрирано око 300 000 кинеских цивила.

Неки у Јапану и даље негирају да се икад тако нешто догодило, а Токио није много учинио на изградњи мостова повјерења између двије земље.

Према истраживању кинеског листа "Пиплс дејли", двије трећине Кинеза подржава даље азијске интеграције, али уз одређени опрез када је ријеч о "пребрзим аранжманима" са Јапаном.

Јанг Ђиечи, кинески министар иностраних послова, рекао је да ће Пекинг наставити да развија "пријемчив став" према источноазијској сарадњи.

"Кина је била међу првима која је заговарала и подржавала изградњу источноазијске заједнице и активно се укључила у процесе интеграције", рекао је Ђиечи.

Кинески медији примјећују да су Јапанци ти који желе оживљавање процеса, вјероватно као стратетију за добијање више утицаја у источној Азији.

У Кини постоји и отпор тој идеји широке коалиције, који вјероватно има везе са њиховим другим традиционалним ривалом - Индијом.

Вјерује се да је јапански премијер Јукијко Хатојама изнио овај приједлог кинеском предсједнику Ху Ђинтау на њиховом првом састанку у Њујорку 21. септембра, само неколико дана након преузимања дужности.

Ово питање поново се појавило као тема на састанку јапанског министра иностраних послова Кацује Окаде са кинеским колегом Јанг Ђиечијем у Шангају прошле седмице, а биће на дневном реду на састанку лидера Јапана, Кине и Јужне Кореје у Пекингу 10. октобра.