БЕОГРАД - Породице и пријатељи гардиста Драгана Јаковљевића и Дражена Миловановића положили су данас вијенце и упалили свијеће испред касарне на Топчидеру у којој су прије пет година ова два војника страдала под још неразјашњеним околностима.

Пуномоћник породица убијених гардиста Владан Батић рекао је новинарима у Топчидеру да је протеклих пет година било испуњено узалудним покушајима да се утврди пуна истина о њиховом страдању и да је "јасно да неко у овој земљи не жели да се утврди истина и успостави правда".

"Ми и даље верујемо да путеви воде ка хашким оптуженицима, али је на потезу Тужилаштво и полиција, да утврде ко је повукао ороз", истакао је Батић.

Он је навео да не жели да се бави спекулацијама, али да у Србији има остатака правосуђа и служби из времана Слободана Милошевића (бившег предсједника Србије и СР Југославије) који "истрајавају у настојању да се сакрије истина".

Он је нагласио да је послије налаза независне државне комисије постало очигледно да су двојица гардиста убијени, као да су такав налаз потврдила и вјештачења форензичара и балистичара у САД.

"Као пуномоћници породица оштећених присуствовали смо саслушању бројних сведока. Морам вам рећи да су они објаснили како је функционисао овај објекат и како су ангажовани људи за овај објекат", рекао је Батић.

Отац гардисте Дражена Миловановића оцјенио је да "држава и војска и даље ћуте" а да родитељи убијених војника само траже истину о догађајима у Топчидеру, док отац Драгана Јаковљевића истиче да "с обзиром на наше године ми можда нећемо дочекати истину, али смо убеђени да ће браћа и сестре наших синова".

Војници Гардијске бригаде Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић страдали су за вријеме страже у војном објекту Караш у Топчидеру, од рана задобијених из ватреног оружја, под још увијек неразјашњеним околностима 5. октобра 2004. године.

Своје закључке о том случају дале су двије комисије, војна и државна, коју је основао тадашњи Врховни савјет одбране Србије и Црне Горе.

Налази стручњака били су супротстављени - војска је тврдила да су гардисти страдали у међусобном обрачуну, док су стручњаци независне комисије закључили да је за њихову смрт одговорна трећа особа.