До сада непотврђену теорију да људску расу не одређују гени јединке потврдили су ових дана бразилски генетичари и доказали да расно припадништво, у генетском смислу нема никакаво значење.

Своја истраживања могућег утицаја гена на 'расно одређење' човјека бразилски генетичари обавили су у, свакако расно најизмјешанијој популацији на свијету, и закључили да би био потпуно узалудан покушај да се анализом гена одреди раса једне особе.

Јер, Бразилци су заправо мјешавина потомака Европљана, Африканаца, сјеверноамеричких Индијанаца и старосједелаца, домаћих Индиоса.

''Већина антрополога и генетичара слажу се да, са чисто биолошког гледишта, људске расе, заправо и не постоје'' - сматрају Серђо Пења и његове колеге са Универзитета државе Минас Жераис у Бразилу и португалског Универзитета у Портоу у извјештају којег су доставили Бразилској академији наука и умјетности.

''Расе постоје само као социјална конструкција и структура'' , тврде они.

Они су установили десет генетских варијација које би могле чинити чисто генетску разлику између 20 мушкараца из сјеверног Португала и исто толиког броја из западноафричке државе Сао Томе и Принципе. Али генетске разлике немају ничег заједничког са физичким карактеристикама као што су боја коже или косе, тврде истраживачи.

Сљедећи корак у истраживању био је тест, обављен на двије групе људи - 173 Бразилца, означених као 'бијели', 'црни' и 'мјешанци'- заснован на боји коже, косе, облику носа и усана као и 200 мушкараца који живе у великим градовима и који себе сматрају 'бијелцима'.

Том приликом користили су 10 'генетских маркера' који означавају разлику између људи из Португала и Африке али су међу њима пронашли занемарљиве разлике. На њихово највеће изненађење, ДНК тест по 'мајчиној страни' показао је да чак и људи који се сматрају 'бијелцима' посједују 33 одсто гена које имају потомци домородаца - Индиоса и чак 28 одсто Африканаца.

На основу тога закључили су да су мушкарци европског поријекла често постајали очеви послије веза са црнкињама или жена из домородачких народа. Занимљиво је забиљежити да је из групе појединаца која је означена као 'црнци' 48 одсто њих имало неафричке претке - написано је у извјештају.

У суштини, закључили су генетичари, ''налази показују да је у Бразилу ослањање на боју коже непоуздан доказ о нечијем афричком поријеклу''.

''Наша студија сасавим јасно указује на непоузданост изједначавања боје коже или расе са географским поријеклом и коришћење термина 'бијели' или 'европљанин', с ' једне, и 'црни' или 'Африканац' с' друге стране- као што се често чини у научној или медицинској литератури''- каже се на крају извјештаја бразилских генетичара.