Svijet
Пољска прихвата Лисабон, Чешка најслабија карика
ВАРШАВА - Шеф Европског парламента Јежи Бузек изјавио је да ће пољски предсједник Лех Качињски сада сигурно потписати Лисабонски споразум пошто га је Ирска прихватила на референдуму, али је позвао да се притисак на чешког предсједника Вацлава Клауса врши са више опреза.
Бузек путује у Праг, а о компликацијама око окончања ратификације тог кључног споразума о реформи европских институција у Чешкој намјерава да разговара и са евроскептичним чешким предсједником који по свему судећи остаје једина препрека да споразум ступи на снагу.
„У демократској процедури предсједник Клаус има право, Чеси имају право да зауставе процедуру. Јер према тој процедури 27 земаља мора да потврди Споразум а не већина. Ја сам опрезан када је у питању притисак на Клауса", казао је Бузек, јавља данас пољска телевизија ТВН24.
Шеф ЕП упозорио је да он нема намјеру у Прагу да крши демократска правила да иако је већина у праву око споразума морају да се сложе сви.
Бузек је новинарима казао да је разговарао са канцеларијом пољског предсједника Леха Качињског пошто су саопштени јуче резултати ирског референдума и да се нимало не плаши да предсједник Пољске неће потписати Лисабонски споразум и то ускоро.
Пољски премијер Доналд Туск поздравио је синоћ ирско ДА лисабонском споразуму и такође позвао предсједника Качињског да га потпише што прије и тако оконча ратификацију у Пољској, где су споразум још раније усвојила оба дома парламента.
„Што прије предсједник Качињски потпише споразум то боље за добро Пољске и њену могућност маневрисања", рекао је Туск и додао да не би желио да неко сада на Пољску гледа као на државу која блокира процес интеграције у Европи.
Да ће Качињски већ ових дана, како је поручио још на дан ирског референдума у петак, потписати споразум рачуна и шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски.
За разлику од свог европскептичног чешког колеге Вацлава Клауса који изврдава да споразум потпише све у нади да ће га неко минирати, јер одбија дубљу интеграцију Европе, Лех Качињски од почетка тврди да је само желио да сачека да ли ће га прихватити Ирци, како би показао да се у Европи поштује не само глас моћних, већ и најмањих.