БЕОГРАД - Будућност Европске уније зависиће од европских политика према западном Балкану, изјавио је у Београду представник Института за свjетску економију из Будимпеште Андраш Инотај.

Инотај је на форуму „20 година на путу ка тржишној економији - да ли су резултати транзиције угрожени глобалном кризом", у организацији Фондације „Фридфрих Еберт", рекао да су економски односи унутра ЕУ и југоисточне Европе неуравнотежени последњих десет година и да економска криза представља нови изазов за Европу.

Инотај је рекао да у југоисточној Европи почетак транзиције касни десет година, али да се сада спољно окружење разликује од оног 90-их година, а у ЕУ као да постоји умор од даљег проширивања.

ЕУ није успела у последњих 10 година да обезбеди продубљивање сарадње са земљама западног Блакана, као што је то био случај са земљама централне Европе, које су раније улазиле у ЕУ, оцијенио је он.

У централној Европи 90-их година привредни раст је био оставриван на бази улагања и извоза, а у југоситочној Европи на основу приватне протрошње, рекао је Инотај, напомињући да је ту било старних улагања, али само оних фокусираних на домаће тржиште, без гринфилд инвестиција и жеље за извозом.

Истовремено, те земље су задржале висок ниво социјалних предности, упркос кризи, а рад на црно дубоко је укоријењен у менталитет тих народа, што није пут за превазилажење кризе, додао је он.

Предствник Грчке Јенс Бастиан указао је да ЕУ нема довољно новца да одмах помогне земљама западног Блакана, што је њима преко потребно, па прије могу да рачунају на помоћ Сјветске банке и ММФ, у виду кредитних аранжмана за хитне потребе.

Он је додао да је потребан и наставак реформи у финансијском сектору тих земља, како би биле способне за девизно кредитирање.