ВАШИНГТОН - Глобална економска криза допринијела је помјерању односа моћи у свијету и та промјена ће се одразити на тржишта акција, монетарну политику, међународну трговину и будућу улогу земаља у развоју, изјавио је предсједник Свјетске банке Роберт Зелик.

Уочи годишњег састанка Свјетске банке и Међународног монетарног фонда у Истанбулу, он је оцијенио да би свјетски лидери требало да преобликују мултилатерални систем, објављено је данас на сајту СБ.

Државници би требало да се заложе за „одговорну глобализацију", која ће подстаћи уједначавање општег економског раста и финансијске стабилности, што укључује и заједничке напоре у борби против климатских промена и побољшавање могућности за најсиромашније.

Истичући да се стари економски поредак неће лако предати, Зелик је рекао да су глобални финансијски поремећаји изнијели на видјело дубоке разлике и потребу за промјенама.

„Вријеме је да се са тим ухватимо у коштац и кренемо напред", рекао је Зелик у говору „Шта послије кризе?", који је одржао на Универзитету Џон Хопкинс у Вашингтону.

Предсједник СБ је оцијенио да је самит групе 20 најразвијенијих земаља свијета, одржан прошле недеље у Питсбургу, био „добар почетак", али је додао да ће у будућности бити потребан нови ниво међународне сарадње и координације у питањима јаког, одрживог и уједначеног раста, укључујући и озбиљно надгледање и контролу глобалних финансијских тржишта.

„Као што је договорено у Питсбургу, Г-20 треба да постану водећи форум за економску сарадњу међу развијеним индустријализованим земљама и економијама у успону", рекао је Зелик, истичући да се не могу занемарити ни гласови више од 160 земаља које нису њихове чланице.