БАЊА ЛУКА - Бранилац Биљане Плавшић пред Хашким трибуналом Крстан Симић изјавио је данас да је одлука Хашког трибунала о њеном пуштању на слободу очекивана и оцијенио да јавност свих протеклих година није разумјела и уважила њен став који је нудио први корак ка помирењу.

"Одлука је очекивана, јер је до сада пракса Међународног кривичног суда била таква да сви осуђеници након издржане двије трећине казне буду пуштени на слободу. Очекивао сам да ће Трибунал остати досљедан у тој својој пракси јер било би катастрофално да је направио различит приступ у односу на госпођу Плавшић, мада због јавности треба истаћи да је већ направљен један преседан", рекао је Симић, који је сада судија Уставног суда БиХ

Тај преседан се, према његовим ријечима, односи на примјену домицилног права државе у којој осуђеник служи казну и по тим стандардима Плавшићева је требала бити пуштена из затвора и раније.

"То би био преседан, али би био ''екс леге'' (eks lege - по сили закона), јер шведски закони су предвиђали да са пуњењем одређене старосне доби лица требају бити пуштена из затвора", појаснио је Симић.

Према његовом мишљењу, то је спријечено политичким притиском који је извршен на шведске власти, а којима је подлегао и Трибунал.

"У сваком случају, драго ми је што се госпођа Плавшић враћа, а као браниоцу који није могао да се реализује у томе до краја остаје једна жал да је ситуација, и оптужница, стварни статус и стварна улога госпође Плавшић давала могућност за једну добру одбрану", рекао је Симић.

Он појашњава да је Плавшићева била оптужена само за догађаје 1992. године, што је искључује многе ратне догађаје и што, према оцјени овог правног експерта, указује да су и представници Тужилаштва били свјесни маргиналне улоге госпође Плавшић у процесу одлучивања у вријема рата у БиХ.

"Жао ми је што није имала снаге да се упусти у ту одбрану, али то је била њена воља, то је био чак и њен став да на тај начин допринесе помирењу, да отвори нову страницу у историји БиХ, да једноставно то признање буде принесено на олтар будућег живота Срба на просторима БиХ у својој организационој државној јединици која се зове Република Српска", рекао је Симић.

Такав став госпође Плавшић је, за њега, прије свега став одговорности према догађајима.

"Она је препознала да је у одређеним сегментима сносила одговорност што можда није спријечила неке догађаје, уколико је то било у њеној могућности. Њен став је био да, једноставно, људи требају да схвате да они који су одговорни то треба да прихвате и то је тај први корак ка помирењу", сматра Симић.

Он оцјењује да такав њен став у политичком смислу није добио адекватну политичку верификацију, што се показало приликом оцјене о испуњавања услова када је требало да буде пуштена из затвора због година старости.

"Умјесто да је госпођа Плавшић и од стране жртава и од стране свих грађана дочекана као хероина која отвара нову страницу суочавања са прошлошћу, нажалост, тражила се једноставно одмазда у односу на оне за које се сматрало да су били одговорни, а не стварање услова да се ово никада не догоди и не понови", закључио је адвокат Крстан Симић.

Он је додао да се Биљана Плавшић ни као личност, ни као интелектуалац, ни као Српкиња није снашла у ратном времену јер је као научни радник, декан и потенцијални академик живјела у другачијем свијету, у сфери науке и традиције свог народа.