БЕОГРАД - Предсједник Врховног суда Србије Ната Месаровић изјавила је да је Србија заинтересована за све предмете хашког Трибунала, да је способна да суди најтеже случајеве и да за то има квалитетан судијски кадар.

"Способни смо да судимо најтеже случајеве и неће бити никакав проблем у примени закона од стране суда у Србији. Имамо квалитетан судијски кадар који може да суди те предмете, у то сам потпуно уверена. То може да се солидно одради овде и то смо доказали у досадашњим поступцима", рекла је Месаровићева уочи разговора представника Хашког трибунала и правосуђа земаља из региона о критеријумима по којима ће хашки предмети бити уступљени судовима земаља насљедница некадашње СФР Југославије.

Датум затварања Хашког трибунала за сада није извјестан, јер је Европски парламент тражио да му мандат буде продужен и послије 2011. године. Због тога се може очекивати да ће тај суд задржати своје предмете све док затварање не буде било готова ствар.

Лист наводи да је врло вјероватно да Трибунал, иако у међувремену припрема такозвану излазну стратегију, до коначног објављивања датума престанка свог рада неће саопштити који ће конкретно предмети бити уступљени Србији, БиХ или Хрватској.

Другим ријечима, ако Савјет безбједности УН продужи мандат Трибуналу, неће бити уступања предмета.

Могућност да неки од највећих хашких поступака буду пребачени у Србију није нова. То је прије неколико година поменула и бивши главни тужилац Карла дел Понте када је истражном судији Вијећа за ратне злочине у Београду нудила предмет против Војислава Шешеља. Тада се од те идеје одустало због притисака ондашње Српске радикалне странке.

У међувремену, као водећи критеријуми за одлучивање о пребацивању предмета у регион могли би да буду они који су већ одређени правилима Трибунала. Први критеријум је мјесто извршења кривичног дјела, на коме је БиХ одувијек инсистирала. Други је држављанство окривљеног, а трећи - способност локалног правосуђа да суди.

Када је ријеч о посљедњем критеријуму, Србија је добила најбоље оцјене од свих држава у региону, а када је ријеч о двојици преосталих хашких бјегунаца, Ратку Младићу и Горану Хаџићу, може се очекивати да ће хашки суд инсистирати на међународном суђењу када год они буду ухапшени. Могуће је да ће за те процесе бити предвиђено вијеће у оквиру Међународног суда правде у Хагу.