САРАЈЕВО - Процјењује се да ће у БиХ ове године бруто домаћи производ забиљежити пад од три одсто, да ће доћи до пада индустријске производње и запошљавања, а стагнација се очекује и у 2010. години, рекао је савјетник министра финансија и трезора БиХ Петар Краљевић.

Краљевић је данас на конференцији за новинаре поводом почетка Четвртог међународног састанка представника влада и пословних људи југоисточне Европе са представницима ЕУ, високоразвијених земаља Азије и Руске Федерације истакао да БиХ биљежи константан трговински дефицит, што је приморава да осигура што већи обим прилива страних инвестиција, те нова тржишта за извознике и предузећа из БиХ.

Према његовим ријечима, до краја ове године биће инвестирано 39 милиона евра средстава Европске комисије у инфраструктурне пројекте у БиХ, а 2010. године још 50 милиона евра.

"Ова средства повезана су са кредитима међународних финансијских институција, што чини укупан износ инвестираних средстава значајним", рекао је Краљевић и додао да су поменута средства намијењена из ИПА фондова у пакету за ублажавање посљедица привредне кризе.

Краљевић је истакао да ће велики дио већ планираних инфраструктуралних пројеката остати нефинансиран, усљед кризе и неопходних мјера штедње на које су се обавезале власти БиХ.

"Важност наше сарадње са ЕУ представља и чињеницу да ће реформе бити настављене након уласка у ЕУ, а за прилагођавање ћемо користити погодности додатних европских фондова", нагласио је Краљевић.

Он је рекао да данашњи сусрет представника влада и пословних људи веома значајан, јер привредници из ширег региона имају прилику размијенити информације и остварити сарадњу кроз имплементацију пројеката од заједничког интереса.

На Четвртом сусрету предстваника влада и пословних људи, који се одржава данас и сутра у Сарајеву, позвано је 350 учесника који би требало да презентују 39 инвестиционих пројеката чија је вриједност већа од 30 милијарди евра.

Организатор сусрета, директор "Унипол трејдинг лимитид" корпорације са Кипра, Кемал Дерџић рекао је да је циљ овог скупа да се млади људи, без обзира на националну припадност запосле и нађу свој пут, "да живе заједно са својим породицама од свог рада, да путију и организују свој живот онако како желе".

Према његовим ријечима, задатак организатора сусрета је да успостави повјерење, те да постави нове темеље међусобног повезивања, како би морали развијати међусобну сарадњу да би стекли пуно повјерење и обезбиједили услове за проширење тржишта.

"Желимо да повежемо пословне људе са простора бивше Југославије са високорангираним менаџерима ЕУ и свијета, да омогућимо токове роба и капитала и да се при томе сва плаћања врше легалним путем преко банкарског система, а не путем сиве економије која је присутна и данас", истакао је Дерџић.

Секретар Привредне коморе Београда Светозар Крстић рекао је да су у Комори заинтересовани за поспјешивање сарадње Србије и БиХ, "јер су у питању двије привреде које су најближе и најкомплементарније".

"Сама чињеница да постоје специјалне и паралелне везе са Републиком Српском говори да постоји могућност за знатно проширење те сарадње, без обзира на сва оптерећења из прошлости", нагласио је Крстић.

Према његовим ријечима, присуство Привредне коморе Београда показује жељу и спременост да учуствује у свим пројектима, а да у многима Србија и БиХ морају наступати заједно.

Он је додао да свијест о томе треба изграђивати код привредних субјеката и државних институција, "јер и највеће компаније ових држава су недовољне велике да би биле привлачне за стране инвеститоре".